auschwitz

Процес Евро-кордонизације – европска интеграција Србије у санитарни кордон ЕЗ

Текст од заборава сачувала: Васељенска Тв

Објављено: 25 Јула 2015

  • Транспарентна транзиција државе у депонију отпада Европе најбоље илуструје њено ограђивање.
  • Мађарски зид дуг 174 километра, према очекивањима биће пригодно испраћен подизањем сличног и на граници са Хрватском.
  • Процес брендиран термином „евро-интеграција“, из безусловне капитулације прелази у санитарну „кордонизацију“ Србије.

Процес Евро-кордонизације – европска интеграција Србије у санитарни кордон ЕЗ

Финансијска помоћ ЕЗ за прихват азиланта представља чување мира у сопственим државама. Када донације пресуше, комплетно финансирање азиланата пашће на терет грађана Србије. Мађарски зид преусмерио је имигранте назад у Србију. Азилантски егзодус у потрази за бољим животом сада је заглављен у балканској каљузи. Румунија није погодна за имигранте због прелаза преко Карпата, тако да је логично очекивати најезду у Хрватску.

Према најавам, постоји могућност да се природна, Дунавска заштита додатно ојача зидом по узору на Мађарски. За разлику од Србије, Хрватска и Румунија – као све уређене државе имигрантима на уласку узимају отиске прстију, ради њихове касније депортације у матичне земље. Захваљујћи споразуму о реадмисији изи 2007-е, Србија је постала санитарни кордон Европе.

Имигранти улазе у земљу без икаквих докумената и елементарне здравствене контроле. Азилантима је довољно само да пређу границу, изјаве да траже азил и сва врата су им отворена. Лична документа добијају на основу сопствене усмене изјаве, без икакве додатне провере криминалног досијеа, или учешћа у борбеним дејствима и евентуалним ратним злочинима. Обезбеђен смештај, бесплатна одећа и обућа, као и три оброка дневно су праћена џепарцем од 10 евра.

Бесплатна медицинска нега и – такође бесплатно школовање су још један поклон пореских обевзника Србије. Држава претворена у азилантски Дизниленд најбоље показује „пријатељске“ намере ЕЗ. Амбасадори уније су већ „препоручили“ државним органима изградњу великих центара за прихват азиланата. Захваљујћи споразуму у реадмисији, Србија не треба да брине само о азилантима који тренутно бораве у земљи.

  • Према члану 3-1 споразума, Србија је дужна да прихвати и о свом трошку збрине:

„било ког држављанина треће земље – или лице без држављанства, за које је могуће претпоставити да је прешло границу Србије у транзиту“

Према званичним подацима, само за првих пет месеци текуће године Србија је увезла 28,187 имигранта. Незванични подаци надлежних служби говоре о 500 до 1,000 азиланта који пристижу сваког дана. Припадници Жандармерије су само током једне ноћи спречиле улазак 1,300 имиграната на граници са Македонијом. Структура азиланата требала би да нас забрине више и од њиховог броја.

Највећи број тражилаца азила су мушкарци војне доби, међу којима се налази значајан број припадника разбијених ИСИС формација. Имигранти долазе из ратних зона Ирака, Авганистана и Сирије, као и еболних држава Африке.

  • За милионску армију азиланата Србија није никакав транзит, већ – крајње одредиште њиховог пута.

НАТО агенда је Србији наменила мешану улогу Европске депоније и јефтиног куплераја. НАТО ђаци који су на власти у Србији, за свој примарни циљ имају финиширање преживелих од НАТО бомбардовања.

Приоритетни циљ режима нису отварање радних места, помоћ пољопривреди и отварање фабрика, већ изградња структуре за НАТО на Балкану. Аутопут Ниш-Тирана, брза пруга побратимских градова Београда и Скадра су само увод у градњу инфраструктуре Румунија-БиХ, такође о трошку грађана Србије.

  • Једина држава која тренутно не гради заштитни зид према Србији је Босна.

Наслуте ли Босанци да се „труст мозгова“ који је упропастио Србији може вратити на родна гумна – ето нама и босанског зида.

Истина је некад екстремна – улепшавати је био би маркетинг