Strategija Cloward Piven

Стратегија: Cloward-Piven

  • Створена далеке 1966-е године од двојице америчких социолога, стратегија Cloward-Piven је представљена као начин реализације државне утопије.
  • Социјалистичка визија капитализма заснива се на државној помоћи сиромашном делу нације.

Стратегија: Cloward-Piven

Тројански коњ под лажним привидом хуманизма је омасовио идеологију стратегије планиране за елиминацију средње класе и урушавање државе. Циљана метода преоптерећења социјалне помоћи од примаоца прави хроничне зависнике, а средњу класу повећањем пореза своди на социјалу. Јавности представљена као „рат против сиромаштва“, почетак стратегије Cloward-Piven се огледа у повећању социјалних давања сиромашном делу домаће популације. Популарност такве методе маскира њен крајњи циљ.

Следећи корак стратегије се базира на отварању државних граница, било приливом економских миграната или азиланата из ратних подручја других држава. Број корисника социјалне помоћи се драстично повећава, али број грађана који пуне буџет остаје исти, што доводи до економског удара на раднике и фирме. Привилегованост елите се огледа у избегавању пореских обавеза, а пуну цену плаћа такозвани средњи сталеж, заједно са нережимским предузећима. Зависност прималаца социјалних давања олакшава манипулацију гласачким телом, што режиму даје привилегију лагодног владања потчињеном масом.

Апетити прималаца социјалних давања временом расту, што доводи до све већег економског оптерећења оних који кроз порезе пуне буџет. Средња класа се своди на праг сиромаштва, а некада профитабилне фирме постају и саме зависне од помоћи из све празнијег буџета. Држава посеже за продајом предузећа и природних богатстава, ради очувања илузије социјалног мира. Након распродаје националних вредности, решење се налази у задуживању, што резултује енормним порастом државног дуга.

  • Са намером дизајнирани колапс прави хроничне зависнике социјалне помоћи, неспособне за самосталну егзистенцију.

Некада успешна држава се помоћу „државне утопије“ релативно брзо претвара у државу социјалних случајева. Грађани средње класе, заједно са не тако давно успешним фирмама постају колатерална штета стратегије Cloward-Piven.

Тотална зависност кроз немогућност финансијске самосталности свих који су ван институција под контролом државног апарата, даје тоталитарну моћ режиму који води државу. Крајњи циљ „Агенде 21“ УН своје ружно лице показује управо циљаним креирањем комплетног становништва потпуно зависним од државе. Проблем промашене идеологије америчких „експерата“ од пре пола века је чињеница да када државни апарат пропадне, у понор повуче и становништво за собом. Прилив више од милион избеглих са ратних подручја, додатно појачан санкцијама и бомбардовањем је од Србије направио идеалну лабораторију.

Финале „транспарентне транзиције“ Србије у колапс Cloward-Piven стратегије се огледа у примени споразума о реадмисији из 2007-е године. Захваљујући новом милиону миграната, које ћемо добити депоновањем азиланата из ЕЗ и увозом наше нове „браће“ – Шиптара са Косова, цела Србије ће бити претворен у социјални случај. Зацртана утопија овакве стратегије не подразумева само исхрану и принудни смештај новопридошлих. Социјална помоћ се огледа у давању финансијске помоћи, храни, здравственој нези, школовању, изградњи стамбених објеката и запошљавању, често приоритетном у односу на локално становништво – које све то финансира.

  • Тачка 3/А споразума о реадмисији јасно прецизира да је држава Србија дужна да прихвати и финансијски збрине:

„на захтев државе чланице (ЕЗ), без посебних формалности – било ког држављанина треће земље“


Референце:
http://www.familysecuritymatters.org/publications/detail/the-cloward-piven-plan-to-destroy-governments
http://www.breitbart.com/blog/2014/07/11/do-not-doubt-the-power-of-the-cloward-piven-strategy/
http://en.wikipedia.org/wiki/Cloward%E2%80%93Piven_strategy
http://www.teapartyconnect.com/102/the-cloward-piven-strategy-explained/
http://www.rightsidenews.com/2011081126672/us/politics/collapsing-the-system-on-purpose.html