prague-pixabay-vaseljenska

А о томе ко је први упозорио на одузимање деце од родитеља – Васељенска 2015

Текст од заборава сачувала: Васељенска Тв

Објављено: 7 Априла 2015

  • Прогресија новог поретка је праћена спуштањем мета његовог деловања са војних и економских блокова на циљане државе, чијим разарањем жртве постају појединци.
  • Наредна легитимна мета идеолога новог „рајха“ је људска породица, као основа сваког друштва.

Аутор: Периша Рељић

Породична претња Новом Светском Поретку

Апсурд да је Србија још као кнежевина делеке 1844 донела – иначе трећа у Европи, грађански законик је прећутан приликом доношења „првог“ грађанског законика – прошле године. Ништа лепше него чути да су донетим законом сви грађани Републике једнаки, без обзира на нацију, пол или године.

„Физичко лице стиче правну способност рођењем“ – члан 18

Куриозитет који је тешко превидети је изречен у „стицањем правне способности рођењем“, што значи да тек рођена беба у очима закона постаје правни субјект, а не физичко лице. Једна од особина правних лица је могућност доношења правних одлука, укључујући и оне које нису примерене узрасту саме особе.

Према законику, дете се третира као малолетно правно лице које до своје 14 године не одговара за проузроковану штету, чија је одговорност искључиво на родитељима.

  • Званична статистика каже да у Србији тренутно 10,000 деце има старатеље, као разлог у 3,000 случајева се навид разлог занемаривања од стране родитеља.

Бројке показују да се годишње више од 600 деце одузме од родитеља, а захваљујући новом законику та цифра ће бити много већа. Забрана било каквог физичког кажњавања деце, које може бити пријављено не само од стране детета, већ и од било ког другог „савесног грађанина“ је само још једно средство уцене од стране државе.

Реална ситуација за политички неподобне, рецимо оне који пишу против режима може бити и пријава од стране комшије – чија жена треба да се запосли у државну службу код локалног општинара.

  • Са оваквим законима и пословично познатим злоупотребама и „конфликтима интереса“ свака јавно изречена реч против режима може за последицу имати одузимање детета или уцену по том основу.

Доносиоци овако накарадног законика са практично неограниченим могућностима су били добро свесни нежељених последица у практичној примени. Поента законика нису никаква дечја права, нити прокламована једнакост свих грађана као правнихи субјеката, већ реализација тоталитарне контроле становништва.

Почевши од нацистичке Хитлер „југенд“ идеологије, неостварени сан свих тоталитарних режима је држава као врхунски ауторитет породице и сваког појединца. Родитељи су само хранитељи и финансијери без икаквих права, а деца су – власништво државе.

  • Морбидни снови државе као врховног ауторитета прокламовани у Хитлеровој „mein kampf“ постају сурова реалност наших живота.

Крајњи циљ је разарање саме људске породице као основе на којој почива друштво. Финансијска немоћ саме државе да на тај начин одузету децу на одговарајући начин збрине даје широку лепезу нових могућности – додељивања деце педерима и транвеститима. Глобалистичка метода проблем-реакција-решење на делу, у практичној примени коришћењем „Divide et Impera“, тоталитраном влашћу над становништвом поделама и свађама по базичним линијама отпора.

Школство у Србији је уместо едукације деце на себе преузело много важнију обавезу – промоцију педерастије. Агресија на личност самог детета и његов начин размишљања почиње још у основној школи, кроз промовисање педерастије брендиране као „сексуална опредељеност лгтб популације“.

  • Историјске личности више нису Карађорђе, Тесла ни Свети Сава, већ света Кончинтина кобаја, а према новом школскокм програму земљу су населили Адам и Стева.

Решење за катастрофално економско стање се види у могућности „рађања за друге“, где се кроз могућност сурогат мајке отвара могућност финансијске зараде. Реално је ускоро очекивати и закон по коме ће педери, лезбејке и транвестити, као и страни држављани моћи легално да усвајају децу отету правим родитељима, што ће де факто означити крај саме нације.

Људска породица је савршени облик људског удруживања од самог постанка цивилизације. Грађена на нормалним идеалима где свако ради колико може и добија оно шта је потребно, представља не само најчистију форму већ и циљано савршенство сваког друштва као система. Проблем је да оно што је добро, исправно и функционално за нови поредак није жељени циљ, већ – непотребна сметња.

Директан напад на породицу и стављање деце под тоталитарну контролу државног апрата, не више само кроз медије и школство, већ и кроз накарадност нове визије „породице“ представља завршни чин глобализације. Са часним изузетком Русије, потпуно исти закони се доносе у свим државам под контролом глобалиста, од САД, преко Европе до Аустралије мејнстрим идеологија је оличена у фрази:

„деца не припадају породици – већ држави“