winter-pixabay-beli-ktiminal

Нови закон: Сви постају обавезни донатори органа (Обновимо градиво – опет)

Наслови: Васељенска

Нови закон: Сви постају обавезни донатори органа

Београд – Министар здравља Златибор Лончар изјавио је да ће се предлогом новог Закона о пресађивању људских органа и Закона о људским ћелијама и ткивима решити лоша пракса из прошлости, смањити листе чекања, јер се њима системски уређује област донирања органа, ћелија и ткива у складу са европском регулативом.

Лончар је образлажући предлог закона у парламенту, казао да је кључна новина закона о пресађивању људских органа, то што је поједностављен поступак пристанка, јер се свака пунолетна особа дефинише као потенцијални донор.

Он је казао се на тај начин смањују трошкови, јер нема регистра с обзиром да донор неће бити само онај ко се томе успротиви током живота..


Обновимо градиво од Јануара 2016

Продаја органа извозна шанса

  • Нови закон о трансплатацији органа доноси један нови термин „претпостављена сагласност“.
  • Сваки грађанин Републике својим рођењем аутоматски постаје потенцијални донатор органа, a нови закон предвиђа:
  • понуду (донираног органа) одговарајућем страном лицу“, чиме ће се уједно решити проблем отплате државног дуга страним повериоцима

Аутор: Периша Рељић

Продаја органа извозна шанса

Према писању Блица, Србија ће до краја године новим законом о трансплатацији органа увести термин „претпостављена сагласност“. Сваки грађанин Србије својим рођењем аутоматски постаће – добровољни давалац органа, хтео то или не.

Главни промотер трговине људским органима као новом привредном граном у развоју је офтамолог Др Миленко Стојковић, Лончарев директор клинике за очне болести у КЦС. Према његовим речима, Вучијев режим „ради на предлогу новог закона који подразумева претпостављену сагласност донаторства“ људских органа.

Морбидност новог „демоктратског“ закона, Стојковић као прави Др Каџија оправдава речима да ће претпостављена сагласност донаторства органа обезбедити „довољно материјала за трансплатацију„.

Промотери трговине људским органима упорно избегавају „ситницу“ да је законом (нацрт април 2009) у члану 15 предвиђена „понуда одговарајућем страном лицу“. Законом „претпостављено“ добровољно донаторство не само да ће обезбедити довољно „материјала“ за трансплатацију, већ ће уједно могућим извозом људских органа странцима – решити и проблем отплате државног дуга.

  • Такозвано „претпостављна“ сагласност аутоматски значи да су сви грађани Републике – са или без свог знања или пристна: законом постали донатори органа. Стручно појашњење још једног у низу Лончаревих „експерата“ гласи:

„Онај ко не жели да донира органе мораће да се пријави у општину и суд и да потпише формулар – након чега ће бити убачен у базу података полиције“

Преведено на језик обичних смртника – самим тих и потенцијалних „добровољних донатора“, особа која не жели да га профитери трговине органима черече након смрти, мораће најпре у општину по формулар. Након попуњавања формулара и плаћања одговарајуће таксе, иде се у Суд да се формулар овери, након чега ће „политички некректни“ грађанин Сербије завршити у специјалној бази података полиције – као обичан криминалац.

  • Након породице, деце, куће, стана и личне имовине – и наши органи постали су државно власништво.

Математика за „добровољне донаторе“ органа

  • Нови нацрт закона о трансплатацији органа термином „претпостављена сагласност“ од грађана Републике прави добровољног донатора органа.
  • Чланом 15 новог закона предвиђа се могућност (читај: извозни потенцијал) „понуде (органа) СТРАНОМ правном ЛИЦУ, међународном органу или организацији“.
  • Извозни потенцијал не само да ће омогућити отплату државног дуга, већ ће уједно помоћи развоју и финансирању грандиозних пројеката – као што је БГХ20.
  • Једноставном математиком могуће је израчунати колико ће изградња Београда на води коштати у – бубрезима.

Математика за „добровољне донаторе“ органа

Након једногласног доношења закона о насилној вакцинацији и најаве закона о (засада још необавезној) ЕУтаназији, нова „тековина демократије“ назире се у нацрту Закона о трансплатацији органа.

Сербија ће до краја године прећи на „претпостављену сагласност“ донаторства, чиме ће сваки грађанин Републике аутоматски постати – добровољни давалац органа. Једини начин да се избегне „добровољна донација“ органа је попуњавање формулара у општини и овера папира у Суду, након чега ће особа завршити у специјалној бази података МУП, заједно са тешко осуђиваним криминалцима.

  • Глвни промотер новог бизниса фармацеутске мафије, др Миленко Стојковић, заборавио је приликом интервјуа медијима да напомене извозни потенцијал новог закона о трансплатацији. Нацртом новог закона, у члану 15 јасно се дефинише могућност:

„орган се може понудити одговарајућем СТРАНОМ правном ЛИЦУ, међународном органу или организацији“

Сет нових закона направиће од Сербије „економског тигра југоисточне Европе“. Закон о насилној вакцинацији довешће до пораста фармацеутске индустрије, закон о ЕУтаназији смањиће издатке из буџета за исплату пензија, а нови закон о трансплатацији органа донеће процват извозног потенцијала.

Могућност легалног извоза телесних органа, уз „претпостављено добровољну“ сагласност представља пречицу на мукотрпном путу у ЕЗ. Оматорела Европа огрезла у нездравом начину живота и тешкој хемији у храни просто вапи за свежим месом „србетине“ и то на снижењу.

  • Цене набавке органа, које су се налазиле на сајту УНОС (United Network for Organ Sharing) више су него примамљиве за домаће „органско тржиште“:

срце 80,400 $
једно плућно крило 73,100 $
оба плућна крила (на снижењу: два за један) 90,300 $
јетра 71,000 $
бубрег 67,200 $

Уградња „добровољно донираних“ органа далеко је јефтинија него у Немачким или Аустријским клиникама, а квалитет лаке забаве после операције неупоредив је са монотонијом западне Европе. Синоним за Београд у инстранству који је „добра клопа и јефтине жене“, сада ће бити обогаћен и најјефтинијим телесним „резервним деловима“ Глобалистана.

  • Једноставном математиком лако се може калкулисати и процват грандиозних пројеката грађевинске мафије.

Београд на води са (већ потписаном) ценом од 3,7 милијарди $ коштаће нас далеко мање: само 55,000 бубрега – за живот је довољан само један. Књига пројеката Зоране Михајловић можда делује преамбициозно са најављених 17 милијарди $, али прерачунамо ли у нову валуту – реч је ипак о само 211,440 срца или 232,550 плућних крила.

Срачунамо ли Зоранину књигу пројеката у јетрама, цена је нешто већа: 239,000 јетри „глупог и затуцаног“ србијанског народа звучи подношљиво. Успешно спроведена кампања забране пушења на јавним местима отворила би могућност извоза плућних крила – али строго у појединачном пакету, због више цене.

Напредак „демократије“ доноси и промену наплате дугова који грађани имају према држави. Уместо пароле „ко нема да плати струју – нека прода кућу“, нова ће гласити „ко нема за порез – нека прода бубрег“.

  • Демократија и јесте слобода избора – кућа или бубрег.

Само 55,000 бубрега обезбедиће довољно кеша за БГХ20. Нејасно остаје колико ће нас у органима коштати изградња аутопута Ниш-Приштина-Тирана и брзе пруге Београд-Скадар, али за то ипак треба консултовати експерте „жуте куће“.

Грађанима окупиране Сербије забрањује се употреба алкохола, цигарета, масне хране и унос штетних материја у организам – да се не би девалвирала вредност извозног потенцијала „добровољне донације“ телесних органа.