krici iz koncetracionog logora

Милица Грабеж: Крици из концентрационог логора – Нека се лош глас далеко чује

Извор: Милица Грабеж | Таблоид

  • Хакери из Северне Кореје у борби за интересе своје отаџбине улазе у сервере америчких обавештајних служби, банака, корпорација…
  • У поробљеним државама постоје покрети отпора, који настоје да скрену пажњу светске јавности на своју несрећу.
  • Србија је на издисају. Налазимо се у концентрационом логору, чији управник је Александар Вучић.
  • Умиремо као снопље. Сиромашнији смо и од 21 афричке државе.

Охоли Вођа парама из буџета плаћа подршку светских моћника, да се са њим рукују. Можда свет и не зна ко смо, шта смо и шта нам Вођа и њихови лидери раде. Некада су, крајем 80-их година српски омладинци водили акцију под називом – „Пробуди се, нешто се дешава, и твоја се судбина решава.“ Ако десетине хиљада Срба и грађана Србије пошаље писмо страним владама, амбасадама, министрима, новинарима светских листова, телевизија, многи ће чути за нашу муку. Учинимо тај напор.


Редакција Магазина Таблоид покреће акцију у намери да се грађани Србије пробуде. Да дигну глас против диктатора, да на стотине адреса, свако од нас, упути апел и затражи помоћ од медија из иностранства, министарстава, да писмо проследи пријатељима, познаницима са интернета…

  • Текст писма смо превели на енглески, немачки, француски и шпански. Не клонимо духом. Жалостан смо народ, то је истина.

За мало пара Вођа купује вође навијача, младе који су у студентским организацијама и покретима. Над Србијом се надвила злокобна тишина. У многим поробљеним државама отпори не престају. Сетимо се миграната који прелазе пешке неколико хиљада километара да се домогну Немачке, свог циља, или да изврше национални или верски задатак. Диктатор је ангажовао неколико хиљада ботова, обећавајући им посао и новац, које је преварио, а који за његове интересе по друштвеним мрежама блате опозицију и мислеће људе, који не желе да буду робови.


 

Крици из концентрационог логора

Нека се лош глас далеко чује

Поштовани

Oбраћам Вам се с молбом да нам помогнете

Грађанин сам Републике Србије (Балкан, Европа). Моја земља је поробљена и њом влада сурови диктатор Александар Вучић, који је урушио све институције правне државе.

Живимо у беди и немаштини. Већина грађана нема посао, радимо за стране компаније као робље, за мање од 200 евра месечно. Здравствени систем нам је сломљен, на нивоу смо најсиромашнијих земаља Африке.

Сиромашнија смо држава од 21 државе у Африци, званични су подаци. Нестајемо као народ.

  • Живимо као у концентрационом логору.

Све ресурсе диктатор је продао и поклонио страним компанијама, међу којима је доста и Арапских. Молимо Вас да нашим патњама и нестајању посветите пажњу, пишући у медијима о уништењу једног народа и државе.

Молимо Вас да пишете владама Ваше државе да не подржавају диктатора Александра Вучића, чија породица држи 90 одсто новца у својим рукама и на иностраним рачунима.

Дигните глас против нашег нестајања као народа. Надамо се да ћете имати разумевање за наш апел.

Милица Грабеж


Sehr geehrte Damen und Herren,

ich wende mich an Sie mit der Bitte uns zu helfen. Ich bin eine Bürgerin/ein Bürger Serbiens (das Land liegt auf dem Balkan und somit in Europa). Mein Land ist versklavt und der unbarmherzige Diktator Aleksandar Vucic herrscht. Er hat alle Institutionen eines Rechtstaates vernichtet. Wir leben in Elend und Armut. Die meisten Bürgern sind arbeitslos, wir arbeiten als Sklaven für ausländische Firmen für einen Hungerslohn von nur 200 Euro monatlich. Gesundheitssystem ist gebrochen und wir sind auf der gleichen Ebene mit den ärmsten Ländern Afrikas. Wir sind sogar ärmer als 21 afrikanische Staaten, so sagen die offizielle Angaben. Wir sterben als Volk aus. Wir leben wie in einem Konzetrazionslager.

Der Diktator hat alle Landesressourcen den ausländischen Firmen, darunter sind viele arabische, verkauft, oder gar geschenkt. Wir bitten Sie unser Leiden und Verschwinden zu beachten, indem Sie in Medien über Auslöschung eines ganzes Volkes berichten. Wir bitten Sie auch an die Regierung Ihres Landes zu schrreiben, damit sie den Diktator Aleksandar Vucic nicht mehr unterstützt, dessen Familie 90 Prozent des Geldes in ihren Händen und in ausländischen Banken hält.

Erheben Sie Ihre Stimme gegen das Verschwinden uns als ein Volk.

Wir hoffen, dass Sie Verständnis für unser Appel haben werden.


Dear Reader,

I’m writing to ask you for your help. I’m a citizen of Republic of Serbia (Europe). My country is occupied, and ruled by brutal dictator Aleksandar Vucic, the man who destroyed all legal institutions of our State. We live in misery and poverty. Majority of citizens have no employment, we work as slaves for overseas companies, and for less than 200 Euros monthly. Our health system is broken, and we are on a level of poorest country of the World. We are poorer than 21 country of Africa, according to official data. We are disappearing as people, as we live as in concentration camp.

All of our resources the dictator sold or gave away to overseas companies, and among them are quite a few from Arab countries. We beg you to pay attention to our suffering and disappearance writing to media about the destruction of our people and our country. We beg you to write to the Government of your country to stop supporting Aleksandar Vucic whose family holds 90% of money of our states in its hands, or in foreign accounts.

Use your voice against disappearance of our people.

We hope you will have understanding for this appeal for help.


Cher ami,

En désespoir de cause et en dernier recours, je vous adresseun appel urgent a l’aide !

Je suis citoyen de la République de Serbie (Balkan, Europe) un paysmartyre et réduit en esclavage par son propre gouvernement et son brutal dictateur Aleksandar Vucic qui est a sa tete. Nos institutions d’etat de droitsont touteseffondrées. Nous vivons dans la misčre et la pauvreté sans équivalence en Europe. La majorité de nos citoyens est sans emploi, ou bien ils travaillent pour des entreprisesétrangčreset sont de véritablesesclaves dans leur pays, souvent pour moins de 200 euros par mois. Le systčme de santé est démantelé et notre standard de vie est au niveau des pays les plus pauvres d’Afrique. Plus bas que les21 pays d’Afrique, (données officielles). Nous sommes sur le chemin de disparaître en tant que nation. La Serbie est devenue un grand camp de concentration. Toutesnos ressources ont été venduespar le dictateur aux entreprises étrangčres, parmi lesquelles de nombreuses sont dans le Golf.

Nous espérons que vous serez sensible a notre calvaire collectif et que vous pourrez alerter l’opinion de votre pays sur l’effroyable destruction d’un des plus vieux peuples d’Europe. Un pays qui a déja lourdement souffert dans la guerre d’ex Yougoslavie. Vous nous aideriez si vous écriviezavos gouvernements en leur demandant de ne pas soutenir le dictateur corrompu,Aleksandar Vucic, dont la famille détient 90 % de la fortune du pays entre leurs mains et dans les banques étrangčres. Élever la voix contre l’extinction d’un peuple comme en son temps VictorHugol’avait fait en d’autres circonstances ;“ On assassine un peuple. Ou ? En Europe. Ce fait a-t-il des témoins ? Un témoin, le monde entier. Les gouvernements le voient-ils ? Non. „‘S’écrier Hugo a Paris, le 29 aout