travel-pixabay

Колектив: Мало „Светла“ у тунелу (Додатак: Тихи Геноцид Села – 2015)

Извор: Српски Колектив

Мало „Светла“ у тунелу

  • У Београду 20.07.2018. одржана је друга по реду седница удруживања, новоформираног кровног савеза

Светло

 


  • Негде између предизборних обећања, медијског спина о бољем животу и сурове реалности нестала је сама срж Србије.
  • Село које је вековима одржавало нацију прелази у домен историјског колорита.

Аутор: Периша Рељић

Тихи геноцид села

Према попису из 2002 Србија је имала 780.000 сеоских домаћинстава, што је више него што их има једна Немачка. Аграр са потенцијалом да храни пола Европе транспарентно је претворен у депонију ГМО смећа и уцрвљаног меса. Домаћи политиканти се села сете искључиво пред изборе, не би ли лаковерне сељане поново преварили за гласове.

Од пописаних 4.600 села у 200 нема буквално никога, у још толиком броју нема никога млађег од 25 година, а процена је да ће у наредних 10 година још 700 села постати празно. Српска села имају 50.000 трајно напуштених кућа, као и 150.000 кућа које су привремено ненасељене – у преводу: празне. Статистика каже да је у сваком четвртом селу најмлађи становник старији од 60 година.

Србија има 4,8 милиона хектара ораница, са потенцијалном производњом процењеном на 100 милијарди евра, и извозом од само 2 милијарде. Мртви капитал лежи и у 600.000 хектара плодних њива зараслих у коров. Повећањем намета и смањеним субвенцијама, аутистични режим је плански урушио домаћи аграр. Укидањем царина на увоз пољопривредних производа из ЕУ, државни апарат наместо своје пољопривреде, субвенционише стране произвођаче хране.

Застарела механизација, уситњене парцеле и недостатак радно способне снаге су само мањи део проблема. Недостатак праве помоћи државе, кроз инфраструктуру, субвенције и боље откупне цене, праћено новим наметима, процесом „евро-капитулације“ су прави разлог разарања села.

За разлику од запослених у државном сектору, сељаци морају сами себи да уплаћују социјално, пензионо и здравствено осигурање. Обавезно чиповање и опорезивање домаћих животиња, новчане казне комуналне полиције због чувања стоке без личне карте, као и најављена легализација објеката ће представљати финансијску егзекуцију остатка сеоског становништва. Са већином нелегализованих објеката, становништво села ће морати да за сваку шталу, колибу и амбар изведу надлежна лица и одвоје завидну количину новца за легализацију.

Дизајнирани колапс пољопривредних предузећа, комбината и задруга резултовао је куповином Имлека, Бамбија и Књаза Милоша од стране Ђерђа Шороша, а власничка структура најплоднијих Војвођанских ораница након „легалних“ приватизација изгледа овако:

  • МК Група (М.Костић) – 28.500 хектара
    Делта (Мишковић) – 25.000 хектара
    ИМ Матијевић – 24.000 хектара
    Ирва (Ђ.Ницовић) – 18.000 хектара
    Балтик (Ирска) – 10.500 хектара
    Агрокор (Хрватска) – 6.000 хектара
    ЖитоГрупа (Хрватска) – 2.000 хектара

Плодне оранице се купују у бесцење, по цени од 500 евра по хектару, експлоатишу се неколико година да би се након 2017. продале странцима по цени од 25.000 евра за хектар. Држава субвенционише произвођаче по хектару земље, а фаворизовање тајкуна се види и на примеру Европске Развоје Банке – EBRD, која је МК Групу кредитирала са 80.000.000 евра.

Стратегија која се спроводи већ деценијама је само део крупнијег плана. План из добрих намера који донесе катастрофу може се назвати последицом лоше политике, али овде се ради о резултату намерно лоших планова.

Међу приоритетне циљеве „Агенде 21“ Уједињених Нација спада поседовање обрадиве земље, воде, ресурса, узгоја биљака и домаћих животиња. Даљинска контрола нације кроз тоталну контролу извора хране и воде, уз помоћ тоталитарног режима на власти.

Тихи геноцид села


  • Транспарентна транзиција Србије из депоније осиромашеног уранијума у отпадну депонију нежељених имиграната није случајност.
  • На делу је завршна фаза НАТО агенде зацртане у Братислави 2000-е године.

Дејтонски потписи нису били крај демолирања Балкана, већ само кратки тајм-аут. Недуго након проглашења Слободана Милошевића за „гаранта мира и стабилности на Балкану“, западни планери су почели скицирање Рамбујеа.

Без маске: НАТО агенда

Братиславски Меморандум

Ултиматум у Рамбујеу, куцан на 85 страна, у члану 2 (45 страна) предвиђа да 28,000 војника НАТО пакта буде стационирано на подручју СР Југославије. Војна окупација није била једини циљ – под контролу НАТО држава планирано је стављање свих природних и енергетских ресурса, индустрије и политичког живота у Србији.

Немачки министар спољњих послова Клаус Кинкел је још 1998-е на скупу Bertelsmann фондације о додатном усавршавању ЕЗ, изјавио да ће:

„Србија у свим даљим европских процесима бити на губитку, те да ће бити сведена на енклаву Балкана“

Бриљантна идеја ултиматума у Рамбујеу била је да НАТО чиновници буду окупационе власти, док би за спровођење наредби биле задужене домаће марионете. Председник Милошевић је одбио ултиматум, Србија је бомбардована, а НАТО ђаци сада спроводе идеје зацртане пре две деценије.

Отворено писмо Willy Wimmer-а немачком канцелару Шредеру потврдило је праве намере наших „западних пријатеља“. НАТО конференција у Братислави, одржана крајем априла – почетком маја 2000-е године декларисала је своју стратегију меморандумом у 11 тачака.

  • НАТО „drang nach Osten“ подразумева елиминацију било каквог могућег отпора. Рестаурација новог европског „рајха“ предвидело је Србију као колатералну штету евро-интеграције. Тачка 8 НАТО агенде предвиђа да:

„Србија мора трајно да буде искључена из европског развоја“

Изолација и разграђивање су већ договорени и потписани са челницима ЕЗ. Споразуми и процеси брендирани као регионализација, реадмисија и инклузија су само технички називи за етничко чишћење Србије од Срба.

Такозвана „регионализација“ Србије предвиђа поделу Републике на етничке регионе са елементима пуне државности. Регионализација ће дати легитимност разграђивању Србије на саставне делове. Као посебне регије превиђене су Војводина, Рашка (Санџак), Београд и Централни део Србије.

Шумадија и Поморавље као аутентичне, изворне српска регије ће бити и највећа жртва НАТО агенде. Насилна промена демографске структуре није никаква „теорија завере“, већ сурова реалност Централне Србије.

„регион Централне Србије (Шумадја и Поморавље) предвиђени су за постепено пребацивање из ЕУ депортоване ромске популације без држављанства и њихову легализацију“ – Биљана Ђоровић, Печат

Промена Устава, као и измене закона о држављанству биле су само увод у потписивање низа врло неповољних међународних докумената. Комплетна „документација“ за добијање српског држављанства за азиланте избачене из ЕЗ, своди се на усмену изјаву два сведока. Споразумом о редмисији из 2007-е, Србија је претворена у отпадну депонију Европе.

Свођење Србије на преткумановске границе биће адекватно испраћено етничким чишћењем од Срба, помоћу насилне промене демографске структуре. Тачка 2-1 споразума о реадмисији подразумева прихватање и збрињавање – без посебних формалности:

„лица која не испуњавају услове за боравак на територији државе (ЕЗ)“

Све што је потребно за депоновање нежељених имиграната из ЕЗ у Србију је „могућност претпоставке да је то лице држављанин Србије“. Према споразуму о реадмисији држава је дужна прихвати и супружнике, као и венчану и невенчану децу имиграната избачених из Европе.

Поплава наводних „азиланата“ има можда и најопасније последице по Србију. Стотине хиљада имиграната из блиско-источне регије и еболне Африке сачињавају војно способни мушкарци просечне доби око 25 година. Њихов несметан улазак, финансјиско, здравствено и стамбено питање носи са собом много већи проблем.

За милионску најезду азиланата, Србије није никакав „транзит“ већ крајње одредиште њиховог пута. Тачка 3-1 споразума о реадмисији обавезује Србију да прихвати, здравствено, материјално и стамбено збрине:

„било ког држављанина треће земље – или лице без држављанства, за које је могуће претпоставити да је прешло границу Србије у транзиту“

У оптималном случају, дојучерашњи борци Ал-Каиде (ИСИС) који успеју да прескоче заштитне зидове којим је Србија – као санитарни кордон Европе ограђена, биће након кратког времена депортовани назад – у Србију. Потписаним споразумима, по кратком поступку постаће наши пуноправни суграђани.

Термини инклузије и интеграције крију у себи нов талас привилегованог запошљавања у државним службама, праћен адекватним поклањањем кућа и станова – направљених новцем грађана Србије. Порески обвезници финансираће бесплатну здравствену негу и, такође бесплатно школовање наших будућих „суграђана“ из Ирака, Сирије, Авганистана и Либије.

Приоритетни пројекти режима, аутопут Ниш-Приштина-Тирана и брзе пруге Београд-Скадар су ништа друго до изградња НАТО инфраструктуре нашим парама. Према анонимним изворима, пројекат Београдског „водењака“ скрива изградњу студењака за 10,000 Арапа, такође новцем грађана Србије.

  • Културоцид – Cultural Genocide, који се две деценије спроводи над Србима за циљ има потпуно уништење националних, верских и историјских елемената. Ваљевска Грачаница и рано-хришћанска Црква на коридору 10 нису преседан, већ модус операнди физичког уништења народа разарањем његове историје.

Спровођење Братиславског меморандума у надлежности је НАТО ђака, рођених у другим државама – за које погрешно мислимо да су Срби, само зато што им се презимена завршавају на „ић“.

НАТО агенда је Србима наменила судбину Курда, са перспективом да буду истребљени много брже