lemon-ivona-b17

Ивона Живковић – „мала“ тајна витамина Б17

Извор: Политички НЕкоректно | IvonaZivkovic.Net

Да ли се прикрива лек против рака ?

Тајна витамина Б17

Поставити овакво питање за неког истинског хуманисту, делује као неслана шала. Зашто би неко желео да људи широм света умиру, а да им се може помоћи? Или можда требамо гледати ствари практичније? Зар откривање лека против рака не би његовом изумитељу донело светску славу и невиђено богатство?

Пише: Ивона Живковић

  • Питања су на месту.

Али постоји сурова рачуница, веома једноставна, бар када је у питању вредност живота у данашњем светском поретку. То подразумева да главну улогу има добит, а не хуманост. Добит зависи од обрта капитала, па је и рачуница лако уочљива.

  • Прича која следи је прича о витамину Б17, који је још пре педесет година синтетизован под именом Laetril односно Amigdalin. Учинио је то биохемичар Ernst. T. Krebs.

Његова борба да се овај природни лек против рака званично прихвати, трајала је у периоду од педесетих до седамдесетих година прошлог века. Била је то борба ентузијаста – лекара, биохемичара и неких новинара да пласирају теорију по којој је „опака болест“ – рак, заправо само једна авитаминоза, односно хронични поремећај метаболизма изазван недостатком једног виталног састојка у исхрани.

На жалост, глобализација, као процес у коме мултинационалне компаније све више преузимају и контролу и над лековима и над светским медијима, запечатила је проток свих информација које могу нанети штету интересима светских фармацеутских профитера.

Појава теорије доктора Кребса и његовог алтернативног лека под именом Laetril, од стране америчке Администрације за исхрану и лекове (FDA) названа је „шарлатанством“ и „преваром“. Грађанима је предочено да је лек отрован и опасан. Тако је прица о витамину Б17, Лаетрилу, Амигдалину (сви називи означавају исто) – запечаћена.

  • Али, појавом Интернета, који се теже може контролисати, поново је отворена прица о Ернсту Т. Кребсу, Џону Берду, Ралфу Мосу и другима, којима је етика била испред интереса.

О свему овоме писао је у својим књигама »Политика у лечењу рака« и »Свет без рака«, Едвард Грифин. Ево те приче.

Како настаје рак ?

Данас је углавном познато да рак настаје када неке ћелије у организму, које су до тада радиле сасвим нормално, почињу изненада незаустављиво да се умножавају. Као узрочник наводи се вирус, разни канцерогени елементи или нека спољна траума.
Зна се, такође, да је рак болест цивилизованог цовека, и активира се бројним стресовима и отровним материјама, а без којих је савремени живот постао немогућ. Козметика, вештачки конзерванси, загађена вода, дувански дим, индустријска чађ…

Евидентно је и да постоје многи случајеви када долази до повлачења малигног обољења. Скоро сва искуства оних који су применили у лечењу неку алтернативну терапију, и која се показала успешном, откривају промену исхране.

По схватању доктора Кребса рак је комплексан хронични поремећај метаболизма у читавом организму. То је болест која обухвата читав организам, иако се прво појављује само на неком делу тела, односно неком органу. Због овакве манифестације болести цесто је приступано хируршком уклањању видљивог оболелог ткива, зрачењем околних ћелија на месту раста канцерогених ћелија, хемотерапији….

  • Тиме је заправо третирана последица болести, док је узрок опстајао.

Зашто се ћелије неконтролисано умножавају ?

У људском телу постоје хиљаде ћелија које су на неки начин остале „заробљене“ у стадијуму ембриона.

Назовимо их овде једноставно „универзалним ћелијама“. Оне служе за поправку евентуално оштећених делова тела. На пример, када дође до лома неке кости, ове ћелије се трансформишу у коштане ћелије и попуњавају пукотине у костима. Ако дође до оштећења неког меког ткива, ове ћелије се претварају у ћелије адекватне том ткиву. У случају губитка крви, „универзалне ћелије“ се трансформишу у ћелије крви.

Када дође до физичке трауме или хемијског дебаланса у организму ове ћелије се формирају и активирају повећање нивоа естрогена и осталих стероидних хормона како би се стимулисао њихов даљи рад на пословима замене уништених ћелија. Када се оштећено ткиво или кост потпуно регенерише или се организам врати у нормални хемијски баланс, процес умножавања ових „универзалних ћелија“ се зауставља.

Ако је, међутим, хемијски баланс у организму и даље поремећен, ове ћелије настављају и даље да се размножавају. Доброћудни тумори и полипи су знак да је процес једне такве обнове заустављен, али са малим закашњењем.

Када се каже да је рак последица стресног начина живота, долази заправо до енергетског и хемијског дебаланса и то је „окидач“ који активира „универзалне ћелије“.

Од ових ћелија се под дејством одређених хемијских промена, стварају и канцерогене ћелије. Оне, међутим, нису страно тело у организму и не могу се назвати у том случају болешћу. Напротив, управо је њихова улога да разоре неутралишу све стране материје у организму. Са биохемијског гледишта, међутим, када оне почињу да се развијају у канцер, оне постају страно тело.

Постојање ових „универзалних ћелија“ открио је још 1902. године професор из Единбурга Џон Берд. Он је уочио огромну сличност између пре-ембрионичких ћелија и ћелија рака. Он је ове ћелије назвао трофобластима. Те ћелије, управо својом способношћу да се веома брзо умножавају, одмах након оплодње формирају плаценту и пупчану врпцу, омогућавајући ембриону да се даље храни и развија чврсто прикачен за зид материце. Када се, након осам недеља код ембирона развије панкреас и он почне да луци своје ензиме, ове ћелије изненада престану да се умножавају.

  • Тако је Берд открио да даље умножавање ових ћелије спречава управо један ензим који настаје у панкреасу.

Ако је имуни систем организма ослабљен због лоше исхране, или је старењем смањено лучење ензима из панкреаса, стресом или траумом активиране ове ћелије почињу да се умножавају, али не могу да се зауставе.

Зато је први задатак у терапији канцера снабдевање организма свим потребним хранљивим састојцима како би се сви хемијски процеси стабилизовали чиме би се зауставило умножавање канцерогених ћелија. Други задатак је њихово уништавање.

Да ли је рак само једна авитаминоза ?

  • Ернст Т. Кребс, који је претходно издвојио и витамин Б15, анализирајући разне авитаминозе у људском организму уочио је неке сличности.

Тако недостатком витамина Ц настаје поремећај познат као »скорбут«, недостатак ПП витамина настаје » пелагра«, авитаминоза Б1 – берибери итд. Све ове болести настају изненада, без икаквих претходних знакова. Човек је данас здрав, а већ сутрадан може бити смртно болестан.

Организам једноставно нема никакву реакцију, никакво упозорење, као код дејства неког вируса или бактерија. За опоравак од „скорбута“, на пример, потребно је неколико дана, или само неколико сати давати веце дозе витамина Ц и веома тешки симптоми болести ишчезавају. Јављају се поново само уколико опет дође до витаминског дефицита.

Анализирајући појаву рака, Кребс се запитао да ли је довољно да се човек само изложи канцерогеном активатору, на пример дуванском диму, некој хемијској супстанци или да доживи неки јаци психолошки стрес?

Или како то да неки људи у истим ситуацијама реагују канцерогено, а неки не? По доктору Кребсу рак настаје искључиво када у организму већ постоји хроничан поремећај метаболизма, односно када један од виталних састојака дуже време недостаје.

  • Канцерогене материје су само »окидачи« који покрећу »универзалне ћелије« . Витални састојак који ремети метаболизам и изазива појаву рака Кребс је издвојио као витамин Б17.

Како је дошло до тога да милионима људи недостаје један витални хемијски елемент?

Др Кребс је након дугогодишњих истраживања утврдио да су људи вековима јели хлеб од зрневља проса и лана које је богато управо витамином Б17.

Генерацијама су жене мрвиле коштице од кајсије, шљиве, трешње, јабука и других врста воћа из фамилије Rosaceae (руже). Мешале су их заједно са меснатим делом воћке справљајући џем. Просто, ништа се није бацало.

  • У Библији се чак може наћи и занимљив цитат где Бог, након што је створио човека и жену, каже:

„… дајем вам биљке са семеном, расутим по читавој планети, и свако дрво које има плод са семеном биће ваша храна“.

Истраживања су показала да хималајско племе Хунза уопште не пати од рака и кардиоваскуларних обољења. Исхрана им је базирана управо на узимању хране са кошчицама кајсије и зрневљу проса. Али, када се припадници овог племена изложе западњачкој исхрани, након што напусте своје изворне прехрамбене обичаје, почињу да пате од свих ових болести.

Пошто припадници овог племена инаце једу веома мало меса, поборници вегетаријанске исхране су одмах закључили да је то разлог. Али није тако.

Кребс је заправо нашао да постоје још две групе људи које уопште не обољевају од рака. Једни су управо месоједи, други биљоједи.

Тако у јеловнику Ескима и Индијанаца, који такође не пате од ових болести, преовлађује месо које укључује и дивљач. То је најчешће месо јелена, допуњено разним дивљим бобичавим сезонским воцем. Што је најзанимљивије, код ових људи уоште не постоји гојазност, иако свакодневно у организам уносе велике количине животињске масти.

  • Ипак, и за Хималајце и Индијанце и Ескиме заједничко је што користе храну типичну за њихово природно окружење.

Када се пажљиво анализирају састојци те хране види се да је витамин Б17 обавезно присутан у свакој. Врста јелена која им је у јеловнику, превасходно се храни травама које садрже нитрилосиде, а који су извор витамина Б17. Разно осушено воће које Ескими и Индијанци једу, такође садржи велике количине витамина Б17.

На жалост, вецина западних цивилизованих култура, одавно је прешла на хлеб од пшенице, која уопште не садржи нитрилосиде. Трава коју користе домаће животиње за испашу, садржи само трагове нитрилосида. Имала би их можда више, да цовек није почео вештачки да преорава и сеје разне врсте трава, тамо где оне по природи никада не би никле. Тако за разлику од „цивилизоване“ стоке, индијанска и ескимска једе само оно што је никло у природном станишту.

Тако су човеку који једе месо и ту ускраћене могућности да унесе витамин Б17. Племе Ханза и Ескими добијају у исхрану 250 до 3000 милиграма витамина Б17 сваког дана. Европљани и Американци једуци „цивилизовану“ и „фаст фуд“ храну, примају једва 2 милиграма дневно. Коштице су одавно избачене из јеловника.
Лаетрил, Амигдалин, Б17 званично је прихваћен као витамин 1952.године.

  • Али онда су кренули жестоки напади на њега.

Фармакомафија забрањује природне лекове

Ако се узме у обзир да се данас обрћу стотине милијарди долара на истраживања узрока настанка рака, да се у ту сврху оснивају бројне фондације и у њих сливају стотине милиона долара, да велики број фабрика у свету производи, а још више апотека продаје разне лекове који се могу користити у скупој терапији ове болести…, испада да од ове »опаке болести« много више људи живи него што од ње умире.

  • Чак 200 милијарди долара долара годишње у свету троши се на истраживања о настанку рака, на лечење уз помоћ цитостатика и осталих скупих медикамената, зрачења, хируршке третмане, итд.

Америчко „Друштво за борбу против рака“ је најбогатија непрофитна организација у свету. Многе жртве ове „опаке болести“ завештавале су, и даље то чине, читаву имовину овој организацији, верујући у њене искрене напоре да болести стане на пут и коначно пронађе фамозни лек.

О напорима милиона оболелих широм света који грозничаво покушавају да стигну у престижне и скупе америчке клинике, специјализоване за рак и добију најбољи (и најскупљи) третман, не треба ни говорити. И наши су медији пуни апела за новчаном помоћи унесрећене деце и младих људи.

Шта би се са читавом овом армијом запослених и уносним фармацеутским бизнисом догодило ако би се пронашло да је рак само последица погрешне исхране и недостатка витамина Б17 који се лако може синтетеизовати из коштица кајсије, лимуна, брескве, јабуке, тропске касаве…?

  • Ко може патентирати јабуке и кајсије као свој производ?

Хемотерапија, зрачења, цитостатици, скупа генетска истраживања (која се под наводном бригом за здравље људи више раде због испитивања бојних отрова) постали би непотребни и морали би се правдати на други нацин.

У немогућности да патентирају хемијски састав Лаетрила, како је Кребс назвао изоловани Б17, јер га има свуда у природи, и то јефтино, мултинационалне фармацеутске компаније су, уплашене за свој профит који су остваривале од терапија цитостатицима и зрачењем, кренуле у жестоку кампању против овог витамина.

Предводници у овоме биле су велике фармацеутске компаније, преко америчке владе, корумпираних лекара и биохемичара који су се мимо сваке етике трудили да у медијима Лаетрил (витамин Б17), прикажу као веома отрован и опасан. Покренута је жестока медијска кампања у којој је изнесена тврдња да Лаетрил у себи садржи отров цијанид.

Није, међутим, помињано да цијанид постоји и у витамину Б12, па се он ипак слободно продавао у апотекама.

На челу читаве кампање заправо се налазила америчка FDA (државна служба за контролу лекова и хране), а која је прописивала да је за одобрење употребе неког лека и његово патентирање, исти морао проћи ригорозне процедуре и испитивања која се врше неколико година, са елеборатима на хиљадама страница. Читава процедура фармацеутску компанију би коштала стотине милиона долара. Компанија која ово може да плати има могућност да лек патентира и заштити своје екскулузивно право на продају, па се овако скупо истраживање само тако и исплати. Ако се не може ексклузивно продавати, нема истраживања, нема лека.

  • А ко може имати искључиво право на оно што долази из природе, коштице кајсије на пример?

Све ово, наравно није ствар бриге за здравље људи, како би сваки милосрдан цовек помислио, вец елегантни трик монополиста да патентирају лек на који би имали ексклузивно право продаје. Ако се то не може остварити, истраживања се не би ни вршила. У том смислу, ни једно истинско истраживање деловања Летрила није ни вршено. Није се исплатило.

Др. Ричард Кроут из FDA још 1982. јавно је изјавио да ОН никада није и никада неће одобрити за употребу лек неког појединца, већ само велике фармацеутске куце са неограниченим финансијама.

Улог за нови лек је практично најмање 100 милиона долара. Тако, у слуцају „Лаетрила“, који је Кребс синтетеизовао из коштица касјије, заправо никада није вршено ни једно озбиљно истраживање, а FDA је наложила да се на „Laetril“ стави етикета – отрован. А Американци, познато је, верују својој влади и медијима.

  • Пошто су фармацеутске компаније значајни финансијери предизборних кампања америчких политичара, и државна Администрација за храну и лекове (FDA) лако је потпала под њихов утицај.

Како су и медији под контролом истог мултинационалног глобалног лобија, објављена је и прица коју су пренеле све америчке новине и телевизије о томе како се један несрећни пар у Сан Франциску отровао кампујући у природи и једући сирове коштице од кајсија.

Ипак, неколико независних и сумњичавих новинара, никада није успело да открије идентитет тих људи и шта се стварно догодило. Тако се Лаетрил нашао у продаји са етикетом да је опасан по здравље људи и његова употреба ишла је на сопствени ризик корисника.

  • Људи широм света од тада верују да је једење коштица од кајсија самоубиствено.

Није помогло ни то што је Др Кребс сам себи, шездесетих година пред бројним новинарима, убризгао велику дозу „Лаетрила“ и остао жив. Умро је 1996. у деведесетој години.

***

Тобожњи напори да се лек против рака пронађе потицу још из времена Ричарда Никсона, који је борбу против рака (1971.) прогласио за стратешки циљ САД. Одмах је из државног буџета одобрио огромна средства за истраживања.

Али, ништа се на том плану епохално није догодило. Милиони људи и даље умиру од рака, а број оболелих се алармантно повећава. Американци су у међувремену отишли на Месец, послали летилице на Марс, до Јупитера и Сатурна, клониране су многе животиње, направљена генска карта цовека, учињене огромне технолошке иновације, али лек против рака није пронађен. Како је то могуће?

  • Двоструки нобеловац др Лајнус Паулинг је чак јавно изјавио:

“ Свако треба да зна да је већина истраживања о раку обична превара.“

Штавише, зна се за неколико веома успешних терапија, које су све сузбијене управо од стране канцеромафије.

Једна се заснивала на коришћењу радиоталаса одређене фреквенције који су убијали малигне ћелије (направа Рајмонда Рајфа), док су остале терапије углавном почивале на лековитом биљу.

Сви који су имали резултате у борби против рака завршили су на судовима, након што су их банкари из Вол Стрита претходно обишли и покушали да добију ексклузивна права за патент. Кад им то није пошло за руком или им се посао једноставно није исплатио, ствари су заташкане, а лабораторије и клинике затворене.

Терапија витамином Б17, односно „Лаетрилом“, била је највише оспоравана. Овај алтернативни лек приказан је као „отрован и опасан“, баш као и једење коштица од кајсија, а теорија доктора Кребса као „шарлатанство и превара“.

Начин како су се САД бориле против овог алтернативног лека, управо показује систем функционисања друштва базираног искљуциво на профиту и лобијима. Наиме сва истраживања која су вршена на „Лаетрилу“, рађена су тако да докажу да је отрован. Ни једно истраживање које би показало његову ефикасност није рађено.

Како би пред јавношћу били још убедљивији, најпознатија америчка болница и институт за рак Слоан – Кетеринг је својим неприкосновеним ауторитетом, одлучила да ангажује врхунске светске стручњаке који су се бавили проучавањем рака. Пошто су њихови налази у вези деловања „Лаетрила“ били охрабрујући, болница је фалсификовала њихове извештаје, а Ралф Мос, задужен испред болнице за односе са јавношћу морао је да представи лаж. Мос је то одбио, и добио је отказ. Од тада се бави писањем о канцеромафији.

Највећи донатори и заштитници Слоан-Кетеринг Института за рак су компаније које заправо снабдевају ову болницу лековима за хемотерепију и осталим антиканцерогеним медикаментима. Ако се види ко су чланови Управног одбора Института били у то време (1954.), могу се лако уочити банкари из Вол Стрита, попут Рокфелера, Моргана, представници Генерал Моторса, Америчке комисије за атомска истраживања, моћних хемијских компанија и други.

Данас, компанија Бристол-Мајерс троши преко једне милијарде долара годишње на истраживања рака и справљање нових лекова. Бристол – Мајерс снабдева пола света лековима за хемотерапију. Чланови управног одбора ове компаније истовремено су и на челним функцијама у америчком Националном институту за истраживање рака (NCI).

На пример: Пол А. Маркс је председник Извршног одбора у болници Слоан-Кетеринг и истовремено директор моћне компаније Фајзер (Pfizer), која производи лекове који се користе у хемотерапији. Џејмс Робинсон је цлан управног одбора Слоан – Кетеринга и директор Бристол – Мејерса. Све то је разлог зашто су Слоан – Кетеринг болница, Национални институт за рак (NCI), Друштво за борбу против рака (ACS), Америчка медицинска асоцијација (АМА), као и Администрација за храну и лекове (FDA), укључени у борбу којом се штите интереси профитера на овој болести.

  • Милиони људских живота нису значајни, колико је значајан профит.

О раду ове канцеромафије писао је детаљно у својој књизи “ Свет без рака“ Едвард Грифин још 1974.

У Аустралији су применили сличну технику, а познато је да је аустралијски премијер Џон Хауард подржан управо из банкарских кругова Вол Стрита. Продаја „Лаетерила“ је званично забрањена, али ако неко баш жели да га користи, државна Служба за лекове (TGA) за сваки посебан случај може одобрити дозволу за увоз.

Да неком не би пало на памет да сам прави лек, продаја коштица од касјије је забрањена, а кајсије се у супермаркетима продају очишћене.

  • Али случај извесног Џејсона Дејвида Вејла, из Њујорка достигао је „комични“ врхунац у раду канцеромафије.

Вејл (34) се од своје 18 године лечио од рака. Користио је само природне лекове, и то посебно коштице од кајсије, како му је наводно, Бог сугерисао поруком у Библији. Тако је Вејл одлучио да своје, како он тврди, успешно излечење подели са другим сапатницима у САД. Основао је сопствену фирму преко које је, и путем Интернета, продавао коштице од кајсије, пропагирајући теорију др. Ернста. Т . Кребса. Зарадио је око 500 000 долара, када га је FDA тужила што „међу болеснима шири лажну наду“ причом о „лажном леку“ (Лаетрилу), продаје „високо токсичан“ производ (коштице од кајсије) и тако зарађује паре на туђој несрећи(!)

  • Вејл је осуђен на 63 месеца затвора и потом још три године надзора.

У пресуди се дословце каже:

„Нема научне потврде да Лаетрил нуди било шта осим лажне наде за оболеле од рака, наводећи их да га користе уместо да приступе конвенционалном медицинском третману што пре“.

FDA комесар Др Лестер Крофорд још наглашава:

“ Овим шаљемо снажну поруку да нећемо толерисати маркетинг false медицине“.

Вејлу је забрањено да се икада више бави преко своје фирме тим послом. Фирма се звала „Хришћанска Браћа“.

Ипак, Вејл се, док служи казну преко свог Интернет сајта и даље бави промовисањем витамина Б17, питајуци се зашто се ФДА толико залаже за „конвенционално лечења“ које подразумева заправо спаљивање ћелија зрачењем и хирургију која људе сакати, а забрањује свако алетернативно лечење којим неко покушава себи да помогне. За Вејла и његове присталице ово је најбоља потврда како у Америци влада канцеромафија.

  • Да ли се овако друштво ствара и у земљама бивше Југославије?!

У чему је тајна Витамина Б17 ?

  • Још 1802. извесни хемичар Бон открио да се за време дестиловања воде из горког бадема ослобађа се хидроцијанидна киселина (а која је увек у молекулу са витаминим Б17).

Веома брзо, многи истраживачи постали су заинтересовани да анализирају тај екстракт. Тако је први пут изолована бела кристална супстанца која је названа Amigdalin од грчког назива Amigdala.

Енглески назив за бадем је алмонд, франсуски – амандула.
Употреба „Амигдалина“ датира још од 1843. године, мада се у древној Кини може наци податак да је коришћен горак бадем који садржи извесне супстанце којима су лечене појаве тумора пре више од 3000 година. Б17 је у великим количинама управо присутан у горком бадему.

  • Чак и један египатски папирус од пре 5000 година помиње коришћење „aqua amigdaloruma“ за лечење тумора на кожи.

Али систематизована студија о витамину Б17 није рађена све од педесетих година прошлог века. Витамин Б17 је заправо процишћен из „амигдалина“ и то је 1952. године учинио Ернст Т. Кребс, млађи. Назвао га је Лаетрил (Laetrile) што је скраћеница од laevo-mandelonitrile-beta-glucuronoside и фармаколошки је назив за нитрилосиде (Бета-цијанофорицне гликозиде).

  • Да се ради о витамину Б17 званично је прихваћено 1952.

Како делује Laetrile ?

Кребс је открио да се у молекулу Б17 налазе чак два токсична елемента. Један је цијанид, а други бензалдехид.

Поред њих налазе се и две јединице гликозе. Све ово је у молекулу „закључано“, а да би се цијанид и бензалдехид (који су заједно још јачи отров) активирали, молекул се мора „откључати“.

У организму се као надлежни ензими за „откључавање“ овог молекула налазе роденазе, које имају задатак да неутралишу цијанид и бензалдехид из молекула и конвертују их у безопасане продукте и бета-гликозидазе, које их пуштају да делују отровно, формирајуци отровни хидроцијанид (HCN).

У Лаетрилу (витамину Б17) самом не постоји хидроцијанид, као што су из FDA у почетку тврдили, вец се он мора НАПРАВИТИ у организму. За прављење отрова је задужена поменута бета-гликозидаза.

shema delovanja Laetril

Роденазе и бета-гликозидазе налазе се у читавом организму, али највећа концентрација бета-гликозидаза је, веровали или не, у малигном тумору. И то до сто пута већа, него у здравим ћелијама.

Тако се практично отровни хидроцијанид формира само на месту где је канцер, а то има за последицу разарање ових ћелија.

  • Најзанимљивије је што, малигне ћелије од овога уопште не могу да се бране, јер се други ензим, роденаза, у њима уопште не налази.

За овај ефекат „откључавања“ молекула нитрилосида, који садржи цијанид и који се налази у травама које пасу и овце, открили су одавно биохемичари и агрономи у Аустралији, након једног тровања детелином оваца на испаши. Тако су због сигурности животиња које су пасле белу детелину, богату нитрилосидима, семе биљке модификовали и нитрилосиде одстранили. У нитилосидима се налазио витамин Б17. То је урађено јер су веровали да су се овце отровале баш хидроцијанидом једући ову детелину. Нико, међутим, није посумњао да је можда дошло до тровања неком другом отровном биљком, које су неке овце случајно захватиле. Чињеница је и да се нису све овце које су јеле поменуту детелину отровале. Ипак, све аустралијске овце од тада су остале без значајног извора витамна Б17.

Доктор Ернст Т. Кребс упорно је објашњавао у својим бројним радовима из 1970. године да је Лаетрил (Б17) потпуно нетоксичан.

Његова смртоносна доза износила је 25 000 милиграма на килограм телесне тежине, када га је примењивао на мишевима и пацовима. То је толико нетоксично да у неким студијама вода која се користи у медицини за разблаживања има више токсина него витамин Б17, уверавао је Кребс.

  • Коначно, пред бројним новинарима и научницима, Кребс је убризгао сам себи огромну дозу лека и није се отровао.

Ипак, страх од Лаетрила је тако и у Аустралији раширен.

Када се књига „Свет без рака“, Едварда Грифина написана 1974. г. тамо појавила, Латерил је био у слободној продаји. Сада више није.

Уместо тога, Аустралијска Канцеларија за лекове (TGA – Therapeutic Goods Administration), данас разматра сваки индивидуални случај онога ко жели да се подвргне лечењу Лаетрилом, одлучујући да ли да му се омогући увоз лека. Онај ко ову дозволу добије, има још тежи задатак да пронађе лекара који це му Лаетерил убризгати, по протоколима који уз овај лек иду. Такође је посебним прописима отежана набавка коштица од кајсије како би се онемогућило синтетизовање кристала Б17 онима који би желели да овај лек сами праве.

  • У Америци је Лаетрил и данас разним административним процедурама елиминисан као лек.

Зато хиљаде Американаца оболелих од рака иде у Мексико у једну приватну болницу („Оаза наде“) која се специјализовала баш за третман рака Лаетрилом. Њен власник, доктор Контрерас, један је од највећих поборника теорије доктора Кребса.

Где се налази Витамин Б17 ?

  • Нитрилосиди се налазе у преко 800 биљака од којих су многе јестиве.

Витамин Б17 се налази у просу, кукурузу, лану, тропској касави, семењу јабуке, бадему, слатком кропмиру, салати, семенкама лимуна трешње, шљиве, крушке, брексве, нектарине и многим другим биљкама које су одавно елиминисане из исхране савременог човека.

Скоро све коштице из фамилије ружа (Rosaceae) имају Б17. Коштице и семенке од воца имају и друге хранљиве материје: неке протеине, незасићене масне киселине и различите минерале. Ипак, највећи извор витамина Б17 су коштице од кајсије и тропска касава.

Како изгледа лечење рака Витамином Б17 (Лаетрил)

  • Најзад, сви који желе да примене ову терапију морају знати да: Лаетрил није никакав чудотворни лек.

Такав лек за рак не постоји, не зато што је рак неизлечив, већ зато што је појава канцера, по теорији др. Кребса, последица укупног поремећаја метаболизма, а тумор само једна видљива манифестација тог поремећаја која почиње на једном органу, а затим се шири на читав организам.

»Лаетерил« (витамин Б17) само је један хранљиви састојак, чијим се уношењем, рак не повлачи аутоматски.

Само узимањем Витамина Б17 ништа се не може постићи, ако се истовремено и други неопходни елементри у организму не доведу у метаболички баланс.

Ово је у лечењу рака најважније јер су сви биохемијски процеси у организму међузависни. Да би витамини деловали (било који) мора бити довољно лучење ензима који те витамине разграђују и спроводе у сва ткива. Да би се ензими лучили у довољној мери морају бити стимулисани неким другим хранљивим састојцима, који се такође морају унети у организам. Цео овај систем је комплексан, компатибилан и природно дефинисан. Свако нарушавање овог система (на пример генетским модификовањем биљака које су природна људска храна) производи ланчану реакцију. Тако смо већ навели да су у Аустралији генетски модификовали детелину коју су пасле овце и елиминисали из ње управо нитрилосиде тј. Витамин Б17.

Тако, ма колике дозе „Лаетрила“ се узимале, он се неће корисно разграђивати ако у организму недостају панкреатски ензими који могу да растворе опну малигне ћелије или неки минерали. Посебно је важан цинк. Цинк врши транспорт нитрилосида кроз ткива. Код давања ињекција „Лаетрила“ за продирање кроз ткиво неопходан је и диметил-сулфооксид (DMSO).

У терепији се дају и велике количине витамина Ц, као и емулзионисани витамини А и Е, а посебно витамин Б15. Дају се су и неки други минерали и антиоксиданти.

У својој клиници »Лаетрилом« доктори Кребс, Ханс Нипер и Филип Бензел препоручују да идеална ензимска комбинација за деловање »Лаетрила« садржи:

  • Pancreatin (1250мг);
  • Papain (150мг);
  • Bromelain (150мг);
  • Trypsin (125мг);
  • Lipase (50мг);
  • Amylase (50мг);
  • A-Chymotrypsin (45мг);
  • Rutin (100мг);
  • сиров концентрат телећег тимуса (55мг);
  • Zinc Gluconate (10мг);
  • Super Oxide Dismutase (50мцг);
  • Catalase (200 јединица);
  • L-Glutathione (10мг);

Ово наводимо само да би се видело колико су деловања и самих ензима међузависна, а њихова идеална комбинација са другим витаминима важна како би се малигна ћелија што боље напала.

Зато је важно да се терапија »Лаетрилом« (иако је он сам потпуно нетоксичан и у слободној је продаји, осим у САД и Аустралији) обавља под надзором лекара који има са њим искуства у терапији.

У третману рака „Лаетрилом“ у клиници „Оаза наде“ у Мексику, где је 35 година спроводи познати др Контрерас, користи се и хрскавица ајкуле. Зашто?

Ајкуле су најздравија бића на планети. Имуне су практично на све болести које цовек познаје. Верује се да је скелет ајкуле најодговорнији за овакав имуни систем.

По доктору Контрерасу ајкулина хрскавица блокира раст крвних судова смањујући виталност канцерозног тумора. Ајкулина хрскавица стимулише производњу антитела и подупире читав имуни систем. Овај нетоксични елемент користан је и код лечења разних запаљивих процеса, реуматизма и осетеоартритиса. Коришћење ајкулине хрскавица је контраиндиковано са трудноћом и дојењем што, такође, треба напоменути.

Многи узимају витамин Б17 у природном стању, превентивно или као додатак терапији. Најцешће се узимају горки бадеми из коштице кајсије.

Верујући да што више поједу коштица брже ће се изцелити, неки доживе и тровање цијанидом који се у горком бадему налази. Бадем који није горак нема цијанида, што знаци да нема витамина Б17 у себи.

„Латреил“ је ипак мање токсичан од шећера и цак 21 пут мање токсичан од аспирина. Са друге стране, сви класични лекови, који се користе у терапији рака, изузетно су отровни.

  • Ево како цијанид из витамина Б17 (Лаетрила) фунционише.

Рак воли шећер, а цијанид у коштици кајсије је окружен шећером. Рак једе шећер и трује се цијанидом. Зато је јако важно да се ћелије рака наведу да једу само шећер са цијанидом.

Уношење сваког другог шећера у организам за време лечења треба елиминисати. То знаци не јести ни кромпир који је богат карбохидратима који се претварају у шећер.

У противном ћелије рака це се слатко хранити, али се неће тровати. Напротив, још боље ће напредовати.

Код превентивног узимања таблета „Лаетрила“ од 500 мг ефекат се појачава ако се узима и 5 до 7 коштица кајсија дневно јер се у коштицама налазе и други витамини, минерали и ензими, који ће се активирати и помоћи „Лаетрилу“ да се у телу асимилује. Најбоље је заправо јести читаву кајсију, а бадем из коштице претходно добро сажвакати. Не гутати цео.

Протеолитски ензими варе протеински омотач око канцерозне ћелије и омогућавају цијаниду да буде „сварен“.

Таблете ових ензима треба узимати три пута дневно (3 до 6) на празан желудац. Једна или две таблете се могу узети са храном како би се помогло у сваривању и редукцији токсичне несварене хране.

Све су ово трикови које користе лекари у лечењу рака уз помоћ „Лаетрила“. Читава ова метаболичка терапија се врши у две фазе, од којих прва траје 21 дан, а друга још три месеца.

  • Али, то је само део терапије.

Са друге стране, пошто као »окидачи« за умножавање канцерозних ћелија служе разне канцерогене материје, а оне су у виду разних цивилизацијских достигнућа, потребно их је потпуно елиминисати из организма. Зато за време лечења треба потпуно обуставити унос свих »канцерогених окидаца« или их свести на најмању могућу меру.

То знаци: избегавати намирнице животињског порекла, а потпуно искључити сланине, шунку, прееађевине итд. Избегавати храну која је замрзнута и конзервирана и храну са вештачким адитивима.

Избегавати све што садржи бели флуор и флуорисану воду (флуорид уништава ензиме), со, или бели шећер и вештачке заслађиваче (који су изузетно опасни).

  • Не јести рибу пржену у уљу, вец само кувану и печену. Од сокова узимати што више свеже цеђеног воћа и поврћа.
  • Шест до осам чаша воде.
  • Алкохол, дуван, кафа, седативи, аналгетици, морају се искључити.

Најмање три сата дневно треба провести на сунцу, без наочара са заштитним УВ филтерима.

Што мање времена проводити на вештачком светлу, осим под оним које има цео спектар боја, као флуоресцентне цеви.

Избегавати гледање телевизора као и коришћење лосиона, токсичних лакова за косу, антиперспирант дезодоранса, кармина, маскара, помада итд.

  • Једноставно, прилагодити се животу човека из природе.

Најзад, оно што це сваког оболелог од рака довести у недоумицу је: да ли прво применити алтернативну терапију са »Лаетрилом«, или прво пробати са класичним лечењем, које нуди такозвана озбиљна медицина.

То је свакако хамлетовска дилема, јер ако се прво крене са хемотерапијом, операцијама, цитостатицима, зрачењем, трансплантацијом ћелија…, и све се покаже несупешним, остају природни лекови, за којима вецина и посеже тек на крају. Али, проблем је што су тада многе здраве ћелије већ уништене, организам трајно осакаћен и ослабљен, и још више токсикован.

  • Алтернативна природна лечења, логично, тада више не дају резултате.

Са друге стране, саветовати некоме да прво крене са алтернативним лечењем (нпр. Лаетрилом), рискантна је препорука, јер ће у случају неуспеха вецина лекара реци: »закаснили сте«.

Како одлучити?

Антички филозоф Сократ учио је своје ученике да се у потрагу за истином може кренути само онда кад се доведе у питање неко веровање кога смо се до тада чврсто држали.

Савремена пропаганда данас, путем медија, чини управо супротно, намећући одговоре пре него што људи и помисле да нешто питају. Тако је највећи део човечанства престао да мисли и постао потрошачка маса која се понаша у складу са рекламним препорукама и информацијама из медија.

Навикли смо да други мисле и истражују за нас. Ни у време Сократа (који је натеран да попије чашу отрова) ни данас, онима који покушавају да мисле својом главом, није лако.

На основу онога што је о »Лаетрилу« већ написано, свакоме створеном од природе (и бога), остаје да сам размисли и одлуци како ће свој живот очувати. А за то одлучивање човеку је и подарен мозак. Треба га само напунити информацијама и »укључити«.

  • Само такав живот је и достојан човека.

Кратки савети

  1. Не сме се претерати у једењу семенки. Бадем из коштице треба прво добро сажвакати, а не гутати.
  2. FDA препоручује да се не једе више од 6 коштица кајсије у току једног сата, јер може доћи до токсичне реакције. Препоручује се да дневна доза може бити до 70 коштица на дан. Многи људи узимају око 15 коштица дневно. Генрално узима се једна коштица на сваких 2,5 кг тежине дневно. Доктор Кребс препоручује 30-до 35 дневно.
  3. Рак воли шећер. Шећер у семену кајсије је окружен цијанидом. Канцер једе шећер, ослобађа се цијанид и трује га. Зато, када се једу ове коштице треба потпуно елиминисати уношење шећера из другог извора.
  4. Уз коришћење таблете од 500 мг Лаетрила, узима се још 5-7 коштица јер оне у себи садрже и друге витамине, минерале и ензиме које допуњују терапију како би се Б17 добро асимиловао у организму.
  5. Уз терапију Б17 узима се и Chemotrypsin који треба да разложи протеински омотач око канцерогене ћелије како би Б17 лакше деловао.
  6. Семе лана треба прво самлети у млину за кафу, јер се цело зрно у цревима тешко раствара, тако да се Б17 не ослобађа. Ланено уље не садржи Б17.