dark-pixabay-petrusic

Факти: Инвазија библијских размера на Европу (Обновимо градиво: Калерги 2015)

Наслови: Факти

Инвазија библијских размера из Азије и Африке на Европу испланирана пре сто година

РОТШИЛДИ ПРЕ ЈЕДНОГ ВЕКА СТАЛИ ИЗА ГРОФА КАЛЕГРИЈА КОЈИ ЈЕ ОСМИСЛИО ПОСЛУШНУ„ЕВРОПУ МЕЛЕЗА“

  • У Италији се недавно појавила књига „Истина о плану Калерги – Европа, превара, миграције“ публицисте и историчара Матеа Симонетија која је показала да „егзодус библијских размера“ који траје није ништа друго до завршна фаза реализације добро простудираног плана геноцида европских народа – тзв. „плана Калерги“
  • Осмишљен је још 20-их година прошлог века и подржан и финансиран од истог банкарског крема окупљеног око породице Ротшилд, који је пре 90-ак година пригрлио и богато финансирао пројекат „Паневропе“ према замисли грофа Рихарда Калергија, а сада – заједно са владом САД и Џорџом Сорошем, финансира најезду Азијата и Африканаца
  • Калерги је 1922. у Бечу основао Паневропски покрет, за који многи теоретичари европских интеграција сматрају да је био претеча данашње Европске уније. Овај дипломата, политичар и писац био је лепши од већине тадашњих холивудских звезда, течно је говорио 16 језика, а у својој породичној палати на венецијанском Каналу Гранде 20-их и 30-их година прошлог века приређивао је гламурозне забаве на које су редовно долазили Грета Гарбо, Марлен Дитрих, Пикасо, Томас Ман, Сигмунд Фројд и Алберт Ајнштајн
  • Син аустроугарског амбасадора у Токију и прелепе јапанске принцезе, директни потомак византијског цара Нићифора II Фоке, млетачких дуждева, грофова од Куденхофа и јапанских самураја, Рихард фон Куденхоф Калерги је од самог почетка тврдио да је услов за трајни мир у Европи одустајање од примитивних категорија као што су национални идентитет, суверенитет, валута, култура и језик
  • Иако је сер Винстон Черчил 1953. добио Нобелову награду за књижевност, мало је познато да је његове „проевропске говоре“ писао лично гроф Калерги
  • Симонети је успео да у једној антикварници у Милану пронађе издање (из 1925.) његове за све европске фанатике врло незгодне компромитујуће књиге. Јер, у њој стоји и ово:Становници будућих „Сједињених Европских Држава“ неће бити оригинални народи Старог континента, већ једна нова раса настала мешањем аутохтоног европског становништва са Азијатима и црнцима, тако да ће се створити једно покорно мултиетничко стадо, нека врста људи без својстава, са којима ће владајућа елита врло лако моћи да манипулише

Зa „Печат“ из Милана: Марина МУШТОВИЋ

ПРЕМА најновијим подацима Фронтекса (Граничне агенција ЕУ) само у јулу 2018. у Европску унију је из Африке и Азије стигло 107.000 нових миграната и ако се настави овим темпом, бројка од 600.000 емиграната које је ЕУ прихватила прошле године ускоро ће превазићи милионску цифру.

Бриселска бирократија не ради ништа како би се зауставила инвазија из Африке и Азије на Европу, а локалне политичке елите само послушно спроводе одлуке Европске комисије: повећавају порезе и бесомучно троше милионе евра за смештај и издржавање миграната, што у ситуацији девастирајуће економске кризе и рапидног сиромашења локалног становништва само представља додатни мотив за уличне протесте, немире и све већи анимозитет према „уљезима“.

Међутим, на друштвеним мрежама све више бесних грађана почиње да се пита: Шта ће нам овакви политичари?! Они су или глупи и неспособни или, што је много вероватније, свесно и плански стварају овај хаос и раде ко зна за чије и какве интересе!

Уље на већ разбукталу ватру народног незадовољства долила је вест коју је на свом врло посећеном блогу 14. августа објавио независни италијански новинар Маурицио Блонде оптуживши директно Џорџа Сороша, породицу Ротшилд и америчку администрацију за новонастали хаос са мигрантима.

По Блондеу, они су и главни финансијери либијских „трговаца људима“, а њихов крајњи циљ је да се створи тотални хаос и Европа баци на колена. А то је и идеална клима за интервенцију милосрдног дежурног САД спасиоца, тако да после никоме више у Европи не падне на памет да покуша да се извуче испод америчке чизме.

Један од високих функционера бечке полиције, који је из разумљивих разлога желео да остане анониман, недавно је одлучио да проговори за аустријски недељник „Инфодирект“: Медији упорно понављају да сваки мигрант плаћа 3.000 евра неким мистериозним либијским мафијашима да га превезу до Европе! То је чиста лаж! Цена је много већа и креће се од 7.000 до 14.000 евра, али сиротиња која пристиже у Европу нема ни пребијене паре у џепу. Ко онда финансира овај егзодус библијских размера? Све европске полиције врло добро знају ко стварно стоји иза бизниса транспорта и збрињавања миграната. По ко зна који пут, као у неком петпарачком позоришту, ради се о истом отрцаном сценарију: прво наступају медији са срцепарајућим причама, затим се појављују разноразне НВО за људска права и хуманитарне интервенције, док „главни играчи“: Џорџ Сорош, америчка влада и светска банкарска елита на челу са Ротшилдима иза сцене мирно обављају посао.


Обновимо градиво од Септембра 2015

Пројекат Европске заједнице зачет је од Хитлерових министара 1938 као „Europäische Wirtschaftsgemeinschaft“, али идеја уједињене Европе заживела је далеке 1922 године као „пан-европеизам“

Калергијев план: ударац испод појаса

Аустријски политичар, дипломата и филозоф Рихард Николаус Калерги написао је 1922 године „Пан-европски манифест“ из кога је рођена идеја уједињене Европе. Такозвана „паневропа“ је најстарија забележена организација која се појавила са спасоносним решењем „проблема“ познатог нам као Први Светски рат.

Калерги је констатовао да Европом влада насиље јачих над слабијима, латентно стање рата и економског дуализма, понудивши идеју пан-европеизма. Управо ту идеологију – брендирану као „Europäische Wirtschaftsgemeinschaft“ понудили су Хитлерови министри пропагандом „уједињене Европе од Атлантика до Урала“.

Калергијев план као основ уједињене Европе подразумевао је економске, политичке, образовне и безбедоносне интеграције. Кључ економског јединства је заједничко тржиште и монетарна унија, образовање се остварује заједничким програмима школства, а политичко уједињење подразумева стварање заједнице европских држава – која ће касније прерасти у Евро-Америчку интеграцију.

Нацисти – пробни балон Европске Заједнице

Министар привреде нацистичке Немачке, Хајнрих Хунке пар година пре избијања Другог Светског рата изложио је своју визију уједињене Европе. Замишљена као супер-држава направљена укидањем постојећих, без унутрашњих граница, са заједничким тржиштем, монетом, заједничком војском и централизованом управом.

Као противник и „сушта супротност“ нацистима, у Женеви је 31 марта 1944 одржан први састанак покрета отпора девет уједињених европских земаља. Настала декларација земаља које се боре против нацизма предвиђа „сушту супротност“ нацистичким циљевима – која се види у кључним елементима њихове визије уједињене Европе:

  • једна заједничка влада (која неће бити одговорна националним владама)
  • једна војска под јединственом заједничком управом
  • врховни суд (који пресуђује по свим питањима националних органа власти)

Када су схватили да њихови фаворити нацисти губе рат, глобалисти су направили наводну опозицију – која се залаже за управо исте циљеве као и сами нацисти. Одмах по завршетку Другог Светског рата обновљена је Паневропска унија, чије су идеје „уједињене Европе“ биле узрочник рата.

Метастаза пан-европеизма

Интеграција као приоритетни циљ крупног капитала подразумева отварање тржишта – нама познатог под именом „либерализиација“. Слободно кретање робе и укидање царине широм отварају врата међународним корпорацијама, са локалном привредом и произвођачима као колатерланом штетом.

Састанак европског савета у Мастрихту децембра 1991 као зачетак садашње Европске Заједнице, само је промена бренда Калергијевог плана паневропе. Стратешки циљеви остали су непромењени – укидање државних граница и националног суверенитета, заједничка монета и тржиште, заједнички образовни систем и систем одбране под јединственом командом, где је НАТО заменио нацистички „Wehrmacht“.

Садашња ЕЗ, као ни већ започете евро-атлантске интеграције нису крајњи циљ, већ само прелазна фаза стављања целог света под контролу међународних корпорација. Заједно са суверенитетом нација, нестају и овлашћења државних органа, а локални политичари уместо воље свог народа – спроводе наређења наднационалних организација.

Промена методе – новац ефикаснији од тенкова

Корупција се у случају земаља бившег источног блока показала као много ефикасније оружје од тенкова. Инсталирање марионетских режима омогућило је не само ширење утицаја и тржишта, већ је и отворило простор за даље спровођење Калергијевог плана.

Квалитетан и школован кадар одлазио је на рад у земље западне Европе, остављајући иза себе немогућност просте репродукције становништва. Спасоносно решење проблема нашло се у сеоби Афричког и Блиско-Источног становништва.

Режимска пропаганда комбинована са деловањем НВО, кријумчарење људи претворила је у државни посао. Усвајање противуставних и изузетно неповољних међународних споразума дало је легитимет насилној промени демографске структуре становништва – медијском злоупотребом избегличке кризе.

Једна светска влада – за један народ (слепи код очију)

Калергијева идеја водиља је стварање заједничке власти, која ће владати једним народом – насталим међусобним мешањем Европљана, Азијата и Африканаца. Тако створена нов народ не би имао осећај националне и верске припадности, те би самим тим био подложнији за „даљинско управљање“ централизоване паневропске владе.

Коктел нове паневропске нације започет је економском миграцијом радника источно-европских држава у западе земље. Наводна избеличка криза и поплава исламиста из Африке и са Блиског Истока су завршна фаза наказне Калергијеве креације „паневропљана“.

Колико је јавност подложна манипулисању режираним „избегличким кризама“ најбоље се види на примеру Србије. Јавност презаузета гледањем reality show и оних много опаснијих – ријалити политика, остала је слепа код очију за неке врло јавне манифестације.

Сава Центар у Београду је маја 2007 године био домаћин конференције „Европска Унија – првих 50 година“. Теоретски ЕЗ је основана 1993, али прослава „првих 50 година“ је јасна референца на такозвани Римски споразум из 1957, којим је послератна Европа кренула у економско уједињење, са Калергијевим планом као крајњим циљем.

Укидање националних граница и суверенитета само је увод у укидање старих европских нација. Нови „паневропљани“ ће – према морбидној Калергијевој идеји, настати мешањем Немаца, Француза и осталих са нашом „браћом“ из Африке и Азије.

Један свет – једна влада – за један народ. Масовне миграције само су средство реализације агенде. Разлика у наталитету, који је код Европљана 1,3 наспрам 8,1 природног прираштаја миграције само ће убрзати процес.

Калергијев план је чак и буквално – ударац испод појаса, захваљујући педерастији, вакцинама и ГМО храни продуктивно онемоћалој Европи.

Ordo ab Chao

Нови светски поредак се води идеологијом „Ordo ab Chao“ што је латинска фраза за прављење реда из постојећег хаоса. Први корак је – креирање хаоса, за шта се користе ратови, економске кризе, епидемије, деиндустријализација и масовна миграција.

  • НАТО агресије у Африци и на Блиском Истоку направили су „проблем“ чија је „реакција“ масовна миграција, за „решење“ Калергијевог плана из 1922 године.

Све чари мултикултуре искусили су на сопственој кожи становници бивше СФРЈ. Мултикултуризам је обмана – тројански коњ за уништење народа, националног идентитета и суверенитета држава, подређен глобалистичким циљевима.

Спасоносно „решење“ такозване избегличке кризе направљено је давно пре него што су илегални мигранти уопште кренули из Африке и са Блиског Истока. Трајно насељење исламиста не само у Србији, већ широм Европе је финални чин трагедије познате нам као Калергијев план. Квоте су познате, провизија ће остати државна тајна, а наводни „ратови блокадом граница“ само су представа за наивно становништво.

  • Колоне илегалаца које гледамо само су претходница цунамија миграната који нас очекује у наредним годинама. Мађарски премијер Орбан једини од политичара је рекао истину:

„није реч о 150,000 миграната који стижу, нити о 500,000 колико каже Брисел – реч је о милионима, десетинама милиона“