red-or-blue-pill-

b92: Од сада смо сви донори органа (Подсетник: Дигитална Агенда Е-Управе)

Извор: b92

  • Београд — У Скупштини Србије усвојени Закон о људским ћелијама и ткивима и закон о пресађивању органа.

Од сада смо сви донори органа

Једна од новина тог закона је поједностављење поступка давања пристанака за примену људских ткива уз избегавање непотребних финансијских трошкова вођења регистра.

Према законским одредбама, људски органи са умрлог могу се узети ради пресађивања ако се пунолетан пословно способан давалац пре смрти томе није усмено или у писменом облику успротивио


Обновимо градиво од пре неку годину:

Процес електронског управљања поробљеном Србијом и увођење електронске владе (E-Government) је поверено сивој еминенцији педерске ложе у Немањиној 11. На конференције невладине организације NALED, Министарка Брнабић је најавила да „више неће бити папира, шалтера и печата“ чиме ће живот напаћених грађана бити олакшан.

NALED сива књига садржи 100 нових директива влади, са фокусом на процес електронског управљања. Израда адресног и централног регистра грађана ће заједно са електронским здравственим документима олакшати даљинску контролу поробљене нације и људских ресурса.

Периша Рељић

Жигосање српске марве и попис људских телесних органа

На конференцији „резултати и правац реформи 2017“ министарка Ана Брнабић је најавила да више неће бити папира, шалтера и печата. Сива еминенција невладине организације NALED је том приликом представила нову сиву књигу, која садржи 100 наредби влади Србије.

Међу кључним наредбама влади Србије министарка је посебно издвојила израду адресног и централног регистра грађана, који ће знатно олакшати електронску управу становништвом. Једна од новина је и сервис „Е-инспектор„, који ће према најавама бити прекретница у борби против сиве економије.

У NALED-овом билтену „славимо реформе“ се поред награде Зорани Михајловић и похвала амбасадора Скота и стечајног управника Девенпорта налази и интервју министарке Брнабић. NALED-ов процес најављен као „уштеда 5 милиона папира годишње“ увођењем електронске управе подразумева јединствену базу виталних државних институција: централног регистра социјалног осигурања, пензионог фонда, пореске управе, полиције, службе за запошљавање и министарства државне управе и локалне самоуправе.

За све то је наравно неопходна модернизација рачунарске опреме и одговарајућег софтвера, а пуком случајношћу се у добитној „комбинацији“ помиње још један члан фамилије Брнабић. Рођени брат бивше министарке и будуће председнице владе Ане, Игор Брнабић се налази на челу компаније „Asseco SEE“, која бележи највећи приход од продаје компјутерске опреме и програма у „региону“ југоисточне Европе.

Према подацима мреже за истраживање криминала и корупције (КРИК) компанија министаркиног рођеног брата „Asseco SEE“ је само у прошлој години имала приход од невероватних 32.600.000 €. За оне са слабијим памћењем, прошла година је упамћена по пројектима биометријског пописивања новорођене деце („Е-беба“) и електронским здравственим документима.

  • Мењајући слободу за илузију демократије, грађани Србије су транспарентно реформисани у депо резервних људских делова Глобалистана.

Најављеном изменом закона о трансплатацији органа уводи се термин „претпостављена сагласност“ донирања органа. Да би трговина људским органима била потпуно легалан процес, новим законом је у члану 15 предвиђена могућност да се телесни орган понуди одговарајућем страном лицу или организацији – као што је рецимо холандска „EuroTransplant International Fondation„.

Међународна корпорација EuroTransplant International са седиштем у холандском Лајдену (Verbeekstraat 21) део је глобалне хоботнице тржишта људским телесним органима. Због ефикасности и већег профита од кључног је значаја да сви људски ресурси поробљених народа буду не само биометријски идентификовани, већ помоћу RFID микрочипа и централног регистра грађана увек расположиви.

Реформа здравства у режији америчке привредне коморе AMCHAM ради што тачније пописа људских ресурса предвиђа и увођење обавезних скрининг тестова. Биометријска идентификација материнства задужена је за пописивање „Е-беба„, а електронско здравство и скрининг тестови за инвентарисање резервних људских делова Глобалистана.

Након трговине оружјем и наркотицима, trafficking људским органима је један од најуноснијих послова глобалне мафије. Према подацима UNOS (United Network for Organ Sharing) цене људских органа су више него примамљиве за домаће „органско тржиште“:

  • срце кошта 80,400 $
  • једно плућно крило 73,100 $
  • оба плућна крила (на снижењу: два за један) 90,300 $
  • јетра кошта 71,000 $, а
  • цена бубрега је „само“ 67,200 $

Ружне њушке NALED-a су уједно и главни промотери изузетно профитабилне „хумане“ акције препродаје деце одузете од родитеља страним невладиним организацијама. Септембра прошле године је израелска невладина организација „Atid Haieladim“ приликом радне посете влади Србије договрила извоз српске деце у Израел. Да би „комбинација“ била што уноснија, донети су и одговарајући закони, којим је олакшано одузимање деце од родитеља.

NALED-ов билтен „славимо реформе“ је морбидна прослава напорног 10-годишњег рада на уништењу грађана Републике. Поред физичке и слободе говора, Срби су као поробљени народ изгубили право на породицу, морал, историју, образовање, личну имовину, а однедавно чак и власништво над сопственим телесним органима.

Централни регистри грађана и електронско управљање становништвом кључни су део глобалног пројекта јединствене светске владе. Невладина организација NALED као један од пипака хоботнице новог светског поретка задужена је за биометријско пописивање људских ресурса окупиране Србије и електронско управљање поробљеним народом.

Америчка невладина организација „Euronet“ већ годинама обавештава своју централу у САД о стању рачуна свих грађана Србије. Захваљујући ангажовању ружних њушки NALED-а, глобални систем „великог брата“ ће помоћу RFID микрочипова имати real-time увид у све активности наших грађана и здравствено стање њихових телесних органа.

  • Министарка Брнабић пројектом електронске управе завршава процес јединствене светске владе идеолога Римског клуба Бжежинског:

„Ускоро ће бити могуће остварити скоро потпуну контролу над сваким грађанином и отварати досијеа, која ће садржати и најличније детаље о здрављу и понашању сваког грађанина. Ови досијеи ће стајати на располагању властима. Власт ће прелазити у руке оних који буду контролисали информације.“

Глобална агенда „жигосања марве“ убацивањем електронског чипа у тело састоји се од три фазе: „holdable – wearables – implantable“. У првој (holdable) фази чип се носи у „држаћим“ уређајима као што су таблет и паметни телефони. У другој фази чип постаје „носећи“ (wearables), што су електронска документа или уређаји са биомтријском идентификацијом (банковна, здравствена књижица, лична карта).

Финална фаза „жигосања марве“ је убацивање електронског чипа у тело (implantable), а судећи по труду који улаже NALED – Србији је намењена улога „лидера“.

Од целе бајке о демократији и људским правима, једина преостала слобода избора је RFID микрочип у десну или леву руку.


  • Након „реформе власништва“ над телесним органима грађана и легализације продаје деце страним невладиним организацијама, извозном потенцијалу Србије је додат и уносан „бизнис“ са људским ембрионима.
  • На предлог министра Лончара, и власт и опозиција у скупштини су подржали закон који легализује бизнис са људским репродуктивним ћелијама и ембрионима нерођених беба.

Продаја људских ембриона и тржишне цене

Министар Златибор Лончар је скупштини представио нови закон о биомедицински потпомогнутој оплодњи, који предвиђа оснивање банке репродуктивних ћелија и ткива, али уједно и легализује уносан бизнис „даривања“ истих. Колико је ова комбинација медицинске мафије уносна потврдила је и слога власти и (наводне) опозиције у скупштини.

  • Након успешне „реформе власништва“ над телесним органима грађана и легализације продаје српске деце страним невладиним организацијама, извозном потенцијалу Србије је додат и уносан „бизнис“ са репродуктивним ћелијама и ткивима.

Оснивање националне банке репродуктивних ћелија и ткива предвиђа не само чување, већ и могућност „даривања“ ембриона нерођених беба. Правдајући закон бригом за демографски опоравак земље и борбом против беле куге, министар Лончар је практично озаконио трговину људским ембрионима која је један од најуноснијих послова медицинске мафије.

  • Закон о биомедицински потпомогнутој оплодњи у Члану 3 тачка 7 јасно означава људске ембрионе као производ, а добро знамо да је сваки производ намењен даљој продаји.

„Ген (јединица наслеђивања) је низ нуклеотида који кодира информацију за функционални ПРОДУКТ“

Означивши чак и законом људска бића (ембрион) као проиизвод, министар Лончар је прљави бизнис медицинске мафије легализовао термином „донирање ембриона“. Према његовим речима, супружници или ванбрачни партнери ће имати могућност донирања ембриона нерођених беба од којих су одустали током процедуре (мануфактуре продукта).

На исти начин којим су сви грађани Републике постали „претпостављено добровољни“ донатори људских органа, новим термином „донирање ембриона“ је легализовано тржиште трговине нерођеним бебама. Да би животињска фарма конц-логора ЕУшвиц била што продуктивнија, министар Лончар је најавио замрзавање ембриона – захваљујући чему ће репродуктивни производ (нерођена беба) бити знатно дуже доступнији потенцијалним „страним инвеститорима“.

Лончар је истина најавио да сурогат материнство (за сада) неће бити легализовано, али поучени претходним искуствима од забране до законом обавезног сурогат материнства је само један корак – илити амандман. Одредбом истог закона омогућено је да право на биомедицински потпомогнуто материнство имају и хомосексуалци, од закона препознати као „особе без партнера“.

  • Најалармантнија стввка закона је легална могућност да супружници или ванбрачни партнери имају могућност „донирања“ (људских) ембриона као продукта насталог у процесу вантелесне оплодње.

Медицинским (лабораторијским) поступком вантелесне оплодње ствара се више ембриона, од којих се један или два враћају у материцу мајке док се „вишак производње“ (ембриона) замрзава. Чланица радне групе за израду спорног закона Лела Шурлан је нагласила донирање (поклањање) ембриона нерођених беба као „изузетно корисно за цело друштво“. Према њеним речима, то могу учинити сви којима је „жао да се баце неискоришћени ембриони“ – гре’ота да се баци, кад’ мож’ да се прода.

  • Лела Шурлан је за нерођене људске бебе употребила израз „ембриони сирочићи“, који се као и сваки вишак продукта у процесу произвмодње могу донирати бесплатно – за родитеље, наравно.

Угледни часопис Forbes је у чланку аутора Jon Entine-a „Прављење беба: Продаја Ембриона“ (Making Babies: Selling Embryos, Despite Ethical Concerns) од 8 Маја 2013 објавио и ценовник „продукта“ вантелесне оплодње. Престижне америчке клинике специјализоване за биомедицинску вантелесну оплодњу један људски ембрион наплаћују од 20,000 $ до чак 100,000 долара „по комаду“. Узевши у обзир да приликом процеса вантелесне оплодње не само да остаје значајан вишак „продукта“ (ембриона), већ и репродуктивног материјала у виду ћелија и ткива, јасна постаје слога скупштинске власти и опозиције приликом изгласавања закона.

Још страшније животне приче доноси HBO-VICE документарац „Outsourcing Embryos“ сараднице Gianna Toboni, која извештава о процвату трговине људским ембрионима као нове глобалне индустрије тешке више милијарди долара. Због високе цене сурогат материнства која у САД прелази 100,000 долара, амерички парови све чешће постају „родитељи“ у сиромашним земљама трећег света. Због ових потреба „страних инвеститора“ само у Индији је основано више од 3,000 приватних клиника за биомедицински потпомогнуту (вантелесну) оплодњу.

  • Додатна зарада медицинске мафије скрива се у експериментима лабораторијског узгоја људско-животињских хибрида (Химера) за добијање органа за трансплатацију.

Након што су научници у Британији одгојили 150 људско-животињских ембриона (Химера) током три године рада у тајности, стигла је радосна вест. Надлежна институција за фертилиизацију и ембриологију (HFEA) је званично одобрила експерименте за генетску модификацију људског ембриона.

Да ту није крај морбидности, потврђује такозвана “митохондријална донација“ (Mitochondrial donation) којом ће се лабораторијском модификацијом правити бебе од три родитеља – или више, по потреби. Биомедицински потпомогнута (вантелесна) оплодња Хакслијеву научну фантастику претвара у сурову реалност Глобалистана.

  • Лабораторијски је већ дуже времена могуће не само фабриковати „продукт“ (људски ембрион) од три или више различитих родитеља, већ и генетски модификовати жељене способности и карактеристике нечега што би теоретски требало да буде људско биће.

У Хакслијевом „Brawe New World“ се нико не разбољева, сви имају исти животни век, нема ратова а институције брака и породице су превазиђене. Хакслијева дистопија је тоталитарно друштво, којим влада диктатор чији су поданици самим рођењем (дизајнирањем беба) програмирани да уживају у потчињавању – без могућности побуне.

Welcome to the Future – and the Future is Now


  • Из јавних говорница на Тргу Републике у Београду почела ја кампања „најважнији позив у животу“.
  • Ничим изазван, 6 јун је проглашен за „национални дан донора“ али цела кампања има сасвим други циљ.
  • Под лажним плаштом хуманости и спасавања људских живота спроводи се кампања за легализацију трговине телесним органима:

Национални „дан хероја“ – трговине људским органима

Из јавних говорница на Тргу Републике у Београду отпочела је кампања „најважнији позив у животу“. Ничим изазван, 6 јун је проглашен за „национални дан донора“ у Србији – као што је истоветан датум представљен Хрватима као „аутентично национални“ даривања органа 2012 године.

Патент „аутентичног националног дана“ српских и хрватских донатора телесних органа припада холандској компанији „EuroTransplant International Fondation„. Мултинационална корпорација са седиштем у Verbeekstraat 21 (Лајден, Холандија) део је међународне мреже „хуманитараца“ глобалне трговине људским органима.

Кампања „национални дан донора“ означава почетак легализације „реформе власништва“ над људским органима у Бриселској колонији на Балкану. Иако Србија већ има Закон о трансплатацији органа, измена Закона коју је најавио жути доктор Душан Милисављевићи широм отвара врата „извозног потенцијала“.

  • Најављене измене“демократског“ Закона о трансплатацији органа уводе један нови термин:

„Претпостављена сагласност“

Увођењем термина „претпостављена сагласност“ сви грађани Србије постају „добровољни донатори“ телесних органа – хтели то или не.

Политички некоректни грађани који не желе да их постхумно касапе и продају на комаде, биће санкционисани тортуром на шалетрима. Особа која жели да своје телесне органе задржи за себе, мораће најпре у општину по формулар, потом у Суд на оверу папира и финално у полицију, где се заводи у специјалној бази података МУП-а – заједно са тешко осуђеним криминалцима.

Извозни потенцијал (економског тигра)

  • Новим „демократским“ законом о трансплатацији, широм се отварају врата извозног потенцијала домаће „робе“. Чланом 15 Закона о трансплатацији предвиђа се могућност „понуде (органа) страном правном лицу, међународном органу или организацији„.

Транспарентна транзиција је Србију претворила у депонију Европске Заједнице, а људске органе грађана постхумно „реформисала“ у продајни артикал међународних корпорација. Становници западне Европе и САД, који се већ деценијама хране генетски модификованом храном добили су нов магацин „резервних делова“.

Цене људских телесних органа, које су се налазиле на сајту UNOS (United Network for Organ Sharing) су више него примамљиве за домаће „органско тржиште“:

  • срце кошта 80,400 $
  • једно плућно крило 73,100 $
  • оба плућна крила (на снижењу: два за један) 90,300 $
  • јетра кошта 71,000 $
  • а цена бубрега је „само“ 67,200 $

У власништву мултинационалних корпорација

Реформу здравства у окупираној Србији спроводи Америчка привредна комора у Београду (AmChAm), као ударна песница фармако-мафије. Иако декларисана као „невладина и непрофитна“ организација, AmChAm је састављен од ешалона који броји преко 180 „Big Pharma“ међународних корпорација.

Конференцијом „савремено лечење у Србији“ у хотелу Метропол (април 2016) коју је организовао Лондонски магазин „Diplomacy & Commerce“ започела је битка за власништво над нашим телесним органима. Кампања „национални дан донора“ је увертира у доношење новог Закона о трансплатацији, којим ћемо и „de iure“ постати власништво мултинационалних корпорација.

Корпоративни фашизам – одсек: ЕУгеника

  • Закон којим ће грађани постати „претпостављено добровољни“ донатори органа за страно тржиште само је део сета закона ЕУгенике.
  • Закон о насилној вакцинацији, одузимање деце од родитеља, закон о ЕУтаназији и легална препродаја људских органа су заштитни знак Новог Светског Поретка.

Повремено се ради бољег маркетинга дода придев „национални“ – као што је случај са „аутентично националним“ даном донора.

За разлику од термина „претпостављено добровољни донатор органа“, глобализација не познаје термин „лично власништво“. Од колевке па до гроба, људи су робови корпоративно-фашистичког система, који полаже власништво над децом, људским животом али постхумно – и на људским телесним органима.

Занимљиво је да се цела маркетиншка кампања „претпостављено добровољног донирања органа“ оправдава спасавањем 30 живота годишње. У Србији годишње преко 800 особа погине у саобраћајним несрећама, а 1,400 људи изврши самоубиство – али то никога не занима. Под велом државне тајне крију се подаци колико особа годишње умре од глади.

Глад је ипак субјективни осећај – а људски телесни органи су власништво мултинационалних корпорација.

* Симболичан је чак и датум одабран за кампању: 6.6.2016.