Vlada Velickovic Gavrani SANU

Интервју: Владимир Величковић – Трка у ништавило

Извор: РТС Образовни програм

Влада Величковић – Трка у ништавило

Код мене је бело платно са друге стране, пошто се претпоставља да се увек слика на белом. То је био мој начин рада до неких 90-их година, и онда се то моје окретање догодило и у великој мери променило начин мог рада и приступа материји.

Инсистирам на одусуству четкице као алатке, као оруђа које је посредник између сликара и онога што ради. Та четка је у великој мери замењена руком и оно што је важно у мом садашњем раду то је тај рад са прстима, дланом и цела техника је апсолутно лишена тог схватљивог начина сликарства.

  • Моје сликарство је одувек било верно том изворном интересовању – шта је то судбина човека, шта је његово рађање, шта је његов живот и шта је његова смрт.

Сама тематика врло ефектно илуструје ту и такву моју оријентацију. Ја не претендујем да будем ни сведок, ни критичар ономе што је агресија, што је та смрт, али ми се чини да на сликама тај мој одговор добија више у том интензитету.

Ако се суочимо и на било који начин конфронтирамо, себи постављамо питање зашто је то тако. Сво моје сликарство до сада је само илустрација онога шта је човек у стању да учини другом човеку, а излаз из морбидности је могућ искључиво ако човек постане свестан. Свако од нас то носи у себи.

Мени је увек загонетка зашто људи од сликарства увек захтевају да оно буде оптимистичко, бојено, лепо.